Ugostiteljsko tržište rada gladno kvalitetnih kadrova

Ugostiteljstvo je već godinama jedna od oblasti u kojoj poslodavci najteže dolaze do radnika, a pred početak letnje sezone potražnja za kuvarima, konobarima i pekarima dodatno raste. Prosečna plata konobara u Srbiji trenutno iznosi oko 76.000 dinara, dok kuvari u proseku zarađuju oko 100.000 dinara, otkrivaju u „Infostudu”. U većim gradovima, poput Beograda, primanja su često i znatno veća, a dodatni prihod od bakšiša mnogim konobarima omogućava solidnu mesečnu zaradu. Ipak, Srbija se već dugo suočava sa nedostatkom kadrova upravo u ovim zanimanjima, a tokom sezone taj problem postaje još izraženiji zbog odlaska radnika na Jadran i u inostranstvo. Prema rečima Miloša Turinskog, pi-ar menadžera „Infostuda”, ugostiteljstvo je tokom cele godine ugroženo, a kada krene letnja sezona i poslovi na Jadranu, taj deficit postaje dvostruko veći.

– Kuvara i konobara jednostavno nema dovoljno. Uslovi rada i zarade poslednjih godina značajno su poboljšani, pa pojedini restorani u Srbiji za iskusne šefove kuhinje nude i početne plate od 3.000 evra. To jesu seniorske pozicije koje zahtevaju veliko iskustvo, znanje i godine rada iza sebe, ali pokazuju koliko je tržište gladno kvalitetnih kadrova – objašnjava Turinski.

Ipak, uprkos većim platama, radnici i dalje odlaze u inostranstvo. Prema podacima koje iznosi Turinski, prošle godine je oko 24.000 ljudi iz Srbije otišlo da radi u Hrvatsku tokom sezone, dok je godinu dana ranije taj broj bio oko 27.000.

– Iako su uslovi u Srbiji bolji nego ranije, mnogi i dalje odlaze jer u inostranstvu mogu da zarade više kada se sve sabere – kaže on.

Poseban problem predstavlja manjak zanatskih kadrova, a među njima i pekara i pica-majstora. Turinski podseća da su ova zanimanja godinama bila potcenjena, zbog čega su mnogi iskusni radnici otišli u zapadne zemlje, dok mladi nisu bili zainteresovani za upis zanatskih škola.

– Kada spojite odliv radne snage i manjak mladih koji žele da se bave ovim poslovima, dobijete situaciju u kojoj poslodavci vode borbu za svakog radnika preostalog na tržištu rada – objašnjava on.

Postavlja se i pitanje ko ima toliko novca da isplaćuje visoke zarade, merene hiljadama evra.

– Upravo je visina plate ono što se u prvi mah najviše isticalo. To se jasno moglo videti i u oglasima za posao, gde su poslodavci počeli sve više da naglašavaju zaradu kako bi postali poželjniji kandidatima na tržištu rada. Ta situacija je i sada prisutna, ali i dalje nema dovoljno zainteresovanosti mladih za upis zanatskih i stručnih smerova koji mogu da im obezbede sigurno i stabilno zaposlenje, ali i veoma pristojnu, pa čak i iznadprosečnu zaradu. Danas za mnoga zanatska zanimanja imate situaciju da su plate rame uz rame sa programerskim zaradama, o čemu smo ranije često govorili. To je jednostavno pitanje ponude i potražnje, jer onoga koga nema na tržištu morate više da platite kako biste mogli da održite poslovanje – ističe Turinski.

Pekari su, dodaje, takođe veoma traženi, a iskusne buregdžije i pica-majstori mogu da zarade i do 1.500 evra mesečno. Ipak, reč je o izuzetno teškom i fizički zahtevnom poslu, koji podrazumeva noćni i rad u ranim jutarnjim satima.

– Nema te plate koja u potpunosti može da nadoknadi težinu tog posla. Posle pedesete godine mnogi više ne mogu da izdrže taj tempo – ističe Turinski.

Iako se u poslednje vreme beleži nešto veće interesovanje mladih za zanatska zanimanja, to i dalje nije dovoljno da zadovolji potrebe tržišta rada.

– Dobre zarade i siguran posao jesu ponovo probudili interesovanje kod mladih, ali to još nije dovoljno da se popuni ogroman manjak radnika koji trenutno postoji – zaključuje Turinski.

U Srednjoj školi „Svetozar Miletić” iz Novog Sada kažu da interesovanje za trogodišnji smer kuvara, kao i kulinarskog tehničara ipak ne jenjava.

– Svake godine upišemo jedno odeljenje kuvara od 28 đaka, i svake druge po dva odeljenja kulinarskih tehničara čije školovanje traje četiri godine. Zainteresovanost je velika uvek, jer đaci posle školovanja odmah pronalaze posao, a tokom škole, sem znanja, steknu i neko iskustvo u radu kroz prakse – ističe Nebojša Bulatović, direktor škole.