Угоститељско тржиште рада гладно квалитетних кадрова

Угоститељство је већ годинама једна од области у којој послодавци најтеже долазе до радника, а пред почетак летње сезоне потражња за куварима, конобарима и пекарима додатно расте. Просечна плата конобара у Србији тренутно износи око 76.000 динара, док кувари у просеку зарађују око 100.000 динара, откривају у „Инфостуду”. У већим градовима, попут Београда, примања су често и знатно већа, а додатни приход од бакшиша многим конобарима омогућава солидну месечну зараду. Ипак, Србија се већ дуго суочава са недостатком кадрова управо у овим занимањима, а током сезоне тај проблем постаје још израженији због одласка радника на Јадран и у иностранство. Према речима Милоша Туринског, пи-ар менаџера „Инфостуда”, угоститељство је током целе године угрожено, а када крене летња сезона и послови на Јадрану, тај дефицит постаје двоструко већи.

– Кувара и конобара једноставно нема довољно. Услови рада и зараде последњих година значајно су побољшани, па поједини ресторани у Србији за искусне шефове кухиње нуде и почетне плате од 3.000 евра. То јесу сениорске позиције које захтевају велико искуство, знање и године рада иза себе, али показују колико је тржиште гладно квалитетних кадрова – објашњава Турински.

Ипак, упркос већим платама, радници и даље одлазе у иностранство. Према подацима које износи Турински, прошле године је око 24.000 људи из Србије отишло да ради у Хрватску током сезоне, док је годину дана раније тај број био око 27.000.

– Иако су услови у Србији бољи него раније, многи и даље одлазе јер у иностранству могу да зараде више када се све сабере – каже он.

Посебан проблем представља мањак занатских кадрова, а међу њима и пекара и пица-мајстора. Турински подсећа да су ова занимања годинама била потцењена, због чега су многи искусни радници отишли у западне земље, док млади нису били заинтересовани за упис занатских школа.

– Када спојите одлив радне снаге и мањак младих који желе да се баве овим пословима, добијете ситуацију у којој послодавци воде борбу за сваког радника преосталог на тржишту рада – објашњава он.

Поставља се и питање ко има толико новца да исплаћује високе зараде, мерене хиљадама евра.

– Управо је висина плате оно што се у први мах највише истицало. То се јасно могло видети и у огласима за посао, где су послодавци почели све више да наглашавају зараду како би постали пожељнији кандидатима на тржишту рада. Та ситуација је и сада присутна, али и даље нема довољно заинтересованости младих за упис занатских и стручних смерова који могу да им обезбеде сигурно и стабилно запослење, али и веома пристојну, па чак и изнадпросечну зараду. Данас за многа занатска занимања имате ситуацију да су плате раме уз раме са програмерским зарадама, о чему смо раније често говорили. То је једноставно питање понуде и потражње, јер онога кога нема на тржишту морате више да платите како бисте могли да одржите пословање – истиче Турински.

Пекари су, додаје, такође веома тражени, а искусне бурегџије и пица-мајстори могу да зараде и до 1.500 евра месечно. Ипак, реч је о изузетно тешком и физички захтевном послу, који подразумева ноћни и рад у раним јутарњим сатима.

– Нема те плате која у потпуности може да надокнади тежину тог посла. После педесете године многи више не могу да издрже тај темпо – истиче Турински.

Иако се у последње време бележи нешто веће интересовање младих за занатска занимања, то и даље није довољно да задовољи потребе тржишта рада.

– Добре зараде и сигуран посао јесу поново пробудили интересовање код младих, али то још није довољно да се попуни огроман мањак радника који тренутно постоји – закључује Турински.

У Средњој школи „Светозар Милетић” из Новог Сада кажу да интересовање за трогодишњи смер кувара, као и кулинарског техничара ипак не јењава.

– Сваке године упишемо једно одељење кувара од 28 ђака, и сваке друге по два одељења кулинарских техничара чије школовање траје четири године. Заинтересованост је велика увек, јер ђаци после школовања одмах проналазе посао, а током школе, сем знања, стекну и неко искуство у раду кроз праксе – истиче Небојша Булатовић, директор школе.