Привредне коморе Јадранско-јонских земаља усвојиле мере за бржи проток робе

МОСТАР – Управни одбор Форума привредних комора Јадранско-јонских земаља усвојио је, на седници у Мостару, иницијативу Привредне коморе Србије (ПКС) и Хрватске господарске коморе (ХГК) да националне владе и Европска комисија донесу хитне мере усмерене на убрзање и унапређење протока робе на граничним прелазима између ЕУ и Западног Балкана у Јадранско-јонском региону, саопштила је ПКС.

Према последњим расположивим подацима, при преласку границе теретна возила чекају у просеку 10 сати, а најдуже забележено чекање износи чак 36 сати, због чега се формирају километарске колоне возила које блокирају зауставну и спору траку ауто-пута, што утиче на свеукупну безбедност, као и проток путничког саобраћаја.

Руководилац Центра за регионалну сарадњу ПКС Александар Радовановић је истакао да овакви временски губици стварају велике финансијске трошкове компанијама, а због успорених и отежаних токова снабдевања и директних трошкова транспортног сектора значајно смањује конкурентност производа. „Због немогућности планирања времена проведеног на граничним прелазима, онемогућено је и планирање прерасподеле времена вожње, поштовање уговорних обавеза о роковима испоруке, као и планирање залиха и динамике производње”, рекао је он.

Истакао је да усвојена иницијатива има за циљ јачање сигурности, стварање поузданих транспортних и интермодалних веза и успостављање интерне повезаности која добро функционише кроз боље железничке и друмске саобраћајне везе, кључне за економски и друштвени развој региона.

Према његовим речима, побољшање железничке инфраструктуре омогућило би враћање већег обима робе на железницу и тиме релаксирало друмске саобраћајнице и граничне прелазе, као и значајно смањење емисије загађења од друмског саобраћаја, преноси Танјуг.

Предуго задржавање на друмским и железничким граничним прелазима чини транспортни сектор Јадранско-јонског региона мање конкурентним и подједнако негативно утиче на привреднике из земаља чланица Европске уније (ЕУ) и Западног Балкана који користе Паневропски коридор 10, и везе са трансевропском мрежом саобраћајница Медитерански и коридор Балтичко море – Јадранско море, који су од великог значаја за Јадранско-Јонску регију.

Овај правац представља најкраћу и најпогоднију руту за транспорт робе за све државе Европе и Блиског Истока. Подаци Светске Банке указују на 26 милиона сати чекања камиона годишње на свим граничним прелазима између Западног Балкана и Европске уније, а оквирна процена фиксних трошкова транспортних компанија је пет евра по сату, што доводи до губитака од 130 милиона евра годишње.

Из ПКС су навели да су трошкови за све компаније које учествују у ланцима снабдевања и знатно већи када се у ову калкулацију урачунају додатни губици, складиштење на точковима, пенали због кашњења у испорукама робе и други.

Уколико би се просечно време за прелазак границе скратило за три сата, БДП на Западном Балкану би могао да порасте за три процента у средњем року, а додатни раст могле би да остваре и поједине чланице ЕУ услед повећања трговинске размене, показује извештај Светске банке из јуна 2023. године.

Форум Јадранско-јонских привредних комора је пословна асоцијација основана 2001. године, као саставни део Јадранско-јонске иницијативе која данас има девет земаља чланица: Албанија, Босна и Херцеговина, Грчка, Италија, Северна Македонија, Словенија, Србија, Хрватска и Црна Гора.

Чланице Форума су 45 привредних комора и других јавних и приватних институција, а Хрватска до краја маја председава.

Тржишта земаља чланица Јадранско-јонског региона су веома значајна за Србију, а укупна робна размена Србије са земљама Јадранско-јонског региона прошле године достигла је 14,8 милијарди евра, 22 одсто више него годину раније.