Не смемо заборавити да смо победили

Од нашег специјалног извештача

Пакрац – Матуранти и професори београдске гимназије „Патријарх Павле” посетили су Јасеновац – највеће губилиште Срба у нашој националној историји, и Пакрац, седиште древне eпархије Српске православне цркве још од 16. века у континуитету до данас. Студијско путовање из Раковице, где је седиште ове гимназије, али и истоимени манастир у коме је пре деценију и по сахрањен патријарх Павле, све до Славоније, у којој је пре 110 година рођен као Гојко Стојчевић – за ову школску групу пуно симболике, било је више од образовног похода. На студијско путовање минулог викенда отишли су на иницијативу школе, а њу је изнедрио ђачки подухват.

Наиме, Емилија, Нађа и Анђела, ученице четвртог разреда ове раковичке школе, урадиле су презентацију о страдању Срба у Хрватској. Окосница тог рада била је голгота у логорима смрти у саставу Јасеновца. Њихова професорка историје Бојана Гајић, каже, толико је била под утисцима да је, како препричава за наш лист, са сузама у очима питала директора да у школи обележе 22. април – Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. То је датум који се од 1945. памти као дан пробоја преосталих заточеника из најозлоглашенијег усташког логора тадашње НДХ. Тај предлог директор гимназије дочекао је питањем: „Зашто не бисмо отишли у Јасеновац?” Није било разлога да се иницијатива не обистини. Напротив.

– Савршено искуство. Баш са децом причам како мени кроз моје школовање није било омогућено да дођем на ово место које је за Србију у сваком смислу од непроцењивог значаја. Професор сам историје и први пут сам била у Јасеновцу – каже Гајићева.

Школска група од око 50 ученика и професора добила је формално потребну дозволу ресорног Министарства просвете и суштинску подршку Музеја жртава геноцида за одлазак на час историје у суседној држави. Прво су дошли у Јасеновац, посетили спомен-подручје, видели су и једине аутентичне објекте из тог времена зверства и зла – некадашњу апотеку и усташку болницу, али и тополу ужаса на којој су вешани јасеновачки заточеници. А затим их је импресионирала Истраживачка библиотека. На темељима потпуно уништеног, сада је то новоизграђени храм књиге јединствен у свету по томе што чува научноистраживачке изворе који се односе на период Другог светског рата. Снажан утисак на ђаке и професоре оставио је и обилазак манастира Рођења Светог Јована Претече у Јасеновцу.

– Јасеновац се сматра најстрашнијим логором Другог светског рата, окрутнијим од сваког немачког логора, по тврдњи мог професора Јуде Бауера, који је највећи ауторитет на свету за ову тему, а у својој књизи „Поновно промишљајући Холокауст” („Rethinking the Holocaust”, Yehuda Bauer) написао да је Јасеновац, ако ништа друго, био суровији и страшнији од нацистичких логора. Манастир у Јасеновцу управо то страдање претвара у нашу победу јер ми не смемо заборавити да смо победили – појашњавао је школској групи из Раковице епископ пакрачко-славонски Јован, који их је дочекао и обратио им се у Саборном храму Свете Тројице у Пакрацу.

Владикиним речима Пакрац је исто што и Цетиње, што су Сремски Карловци, Призрен, Сент Андреја... Објаснио је ђацима и да се у Владичанском двору у Пакрацу налази чувена Епископска књижница, друга библиотека у свету по броју раних српских штампаних књига. Ту су и крунисали овај час историје ван школске учионице и страница уџбеника. Недовољан је био један дан за ово студијско путовање, утисак је матураната и професора. Желе да дођу опет. Овога пута нису стигли до родног места патријарха Павла.

– Овде имате лепу прилику да чујете прави аутентички ијекавски језик, језик Бранка Ћопића, Скендера Куленовића, Ивана Горана Ковачића... И да видите како се у живот враћа једно од најважнијих места у историјском ходу српског народа. Патријарх Павле је одавде, из западне Славоније, села које се зове Кућанци. Наравно, у Раковици му је гроб, али овде је рођен и овде се васпитавао, идући пешке од свог села до манастира Ораховица, 50 километара. Обично уочи Преображења, 18. на 19. август, он је ишао стазом коју ми сада обнављамо и која ће се звати Стаза патријарха Павла. Позивамо вас да се придружите, неко бициклом, неко на ногама, неко аутом, полако, прећи ћемо тај пут свако према својим моћима – говорио је гостима владика Јован.

Ићи ће гимназијалци и професори из Раковице том стазом у августу, уверен је Јасмин Николовски, директор гимназије „Патријарх Павле”.

– Суштина ове мисије с децом која су по свом нахођењу и унутарњем позиву посетила овај простор, јесте да се поклонимо сенима жртава, свих Срба и не само Срба који су пострадали у злу онога времена које, нажалост, није надвладано ни у овом. Да и ми скромно својим учешћем, прилогом, мисијом и присуством потврдимо да носимо у себи оно што је добро, да пре свега будемо људи, да праштамо и да не заборављамо – сумира Николовски.

У спомен-подручју Јасеновац, како дочаравају Катарина Тодоровић и Марко Ружичић, матуранти гимназије „Патријарх Павле”, осећа се огромна језа када корачамо стопама недужно страдалих предака, али иако је и тужно и страшно, драго им је што су добили прилику да одају пошту жртвама на стратишту.

– Ово је квалитетно путовање, значајно, на коме учимо. Само нас матураната је овде 42, а мислим да би требало да нас је много више јер овде смо дошли с разлогом. Владичански двор је прелеп, заиста. Искрено, нисмо могли да претпоставимо какво благо овде постоји – наглашава Марко.

Њихов вршњак, сапутник и школски друг Урош Узелац каже да је фасциниран спомеником „Цвет”, а да сви локалитети које су посетили сведоче о важном делу историје нашег народа, и не само нашег.

– Моји преци су из Лике, на стакленим плочицама које висе над главама посетилаца у Меморијалном музеју у Јасеновцу, на којима су исписана имена жртава, пронашао сам око 25 имена с мојим презименом. Запитао сам се да ли је могуће, ко су заправо људи од којих ми потичемо, а да за њих не знамо. Јасеновац је оставио веома јак утисак, не само на мене, на све нас. Сви стојимо. Чује се тишина. Сви ћутимо и сви знамо зашто ћутимо док нас подилази језа – најснажнији је Урошев утисак.

Књижница која подстиче истраживање

Неочекивано изненађење, књигу на поклон: „Соколски велеиздајнички процес у Загребу из 1915-1916. године”, издање из 1927. године, од епископа пакрачко-славонског Јована из Епископске књижнице у Пакрацу изнебуха добила је Бојана Гајић, професорка историје у гимназији „Патријарх Павле”.

– Нико до сада од српских историчара није написао монографију или докторирао на тему страдања Срба у Јасеновцу. Говорили смо о томе када сам поменула да сам за дипломски рад писала тему „Велеиздајнички процес Србима у Загребу, 1908. и 1909. кроз српску штампу, четири листа: ’Политика’, ’Самоуправа’, ’Одјек’ и ’Правда’.” Тај рад је и објављен у научном часопису „Споменица Историјског архива Срем” из Сремске Митровице. И онда, спонтано, владика Јован каже: „Сад ћу вам ја дати књигу, можете да докторирате ако желите.” Нисам очекивала. Иначе, и сама, када сам бирала тему, нисам вођена неким личним разлогом, немам никога с ових простора, али ме увек занимало откуд та мржња. Зашто стално то Срби и Хрвати?

Књига из 1927. године коју сам сад добила од епископа очигледно јесте знак да наставим даље истраживање, не знам како то другачије да протумачим – испричала је Гајићева за наш лист.

Књигу је добила с посветом владике Јована, који је, док је школска група била под утисцима због овог изненађења, само рекао „И то је Пакрачка библиотека, она одмах подстиче да истражујете даље, огромно благо је овде да се користи, не да скупља прашину.”