Захтеван, али одлично урађен посао

Од нашег специјалног извештача

Венеција – Чини се да дуги низ година није оволико публике било на отварању изложбе у Павиљону Србије као што је то случај са овогодишњом „Колонијалном изложбом” Александра Денића. И као што је потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе Маја Гојковић у свом говору истакла: „Свако бијенале у овом прелепом граду представља јединствен светски догађај. И ових дана у Венецију су поново упрте очи свих посленика и поштовалаца културе. Готово век и по ово је место на којем уметност нуди нове и инспиративне одговоре на најсложенија питања свог времена.”

Маја Гојковић је отварајући званично Павиљон Србије подсетила да је тема овогодишњег бијенала „Странци свуда” кустоса Адријана Педросе, као и да су губљење корена, отуђеност, лутање и путовање одувек били једна од главних тема и мотива уметности.

„Свако од нас може бити странац – странац се може бити свуда, то је феномен који покушавају да растумаче уметници из читавог света... Свака земља, сваки регион препознаје и разуме ово питање на посебан начин. Србија, земља раскршћа, богата је историјом сеоба, долазака, насељавања, одлазака у свет и повратака. Испуњена је богатством различитости које су у њу донеле и прилике и неприлике. Чврсто верујем да су управо зато расизам и ксенофобија страни Србији. Странац никада није само туђин, он је и гост и пријатељ”, истакла је, између осталог, Маја Гојковић и додала: „Изложба ’Exposition Coloniale’, која ове године представља Републику Србију, дело уметника Александра Денића и кустоса Ксеније Самарџије, директно и језгровито одговара на тему овогодишњег бијенала. Реч је о изузетној снази креативности, о храбрости критике свакодневних колонизованих облика живота и категорија на које смо навикли, приказаних кроз оригиналност у обликовању и преобликовању простора и времена. У том смислу, ова изложба је буђење и бескомпромисно суочавање с дужношћу да сви заједно наш свет осмислимо умније и хуманије.”

Она је још нагласила да, као министар културе, овај наступ сматра једним од најзначајнијих доказа наше пуне посвећености слободи, независности и људскости, који се морају бранити управо уметношћу.

Присутнима се на отварању обратила и Јелена Медаковић, директора Музеја града Београда, институције која је ове године била организатор изложбе у националним павиљону.

„Србија, са својом изузетно богатом културом, поносно стоји раме уз раме са 29 других земаља које су део ове престижне и дуговечне међународне манифестације још од њених почетака. Венецијанско бијенале одувек је било извор надахнућа, место где су се рађале визионарске идеје и где су актуелни токови савремене уметности добијали свој облик. За многе уметнике представљање на бијеналу дефинисало је њихов даљи пут, док су неке од изложби приређених овде постале антологијски тренуци историје уметности. Учешће на бијеналу представља не само част за сваку земљу и њену културу већ је и велика привилегија за уметнике који имају прилику да својим делима представљају своју земљу на светској уметничкој сцени. Визија кнеза Павла била је адекватно и достојанствено представљање наше уметности свету у оквиру бијенала. Захваљујући његовом залагању и ангажовању, међу првима смо подигли национални павиљон крајем тридесетих година прошлог века. У
павиљону Србије смо током свих протеклих деценија имали могућност да прикажемо свету богатство и разноликост наше уметности, као и дубоку повезаност с интернационалним културним наслеђем”, истакла је Јелена Медаковић.

Испред Павиљона Србије од првог дана формиран је ред, а свечаном отварању присуствовала је и Тамара Вујовић, министарска културе и медија Црне Горе.

„Колонијална изложба” састоји се из осам објеката, од којих сваки функционише сам за себе. То је прича о малом човеку, становнику Европе који је колонизован, и то од стране великог капитала. Уметник Александар Денић каже да је поставка прављена за контакт „један на један” јер реч је о напуштеним објектима и сваки посетилац зависно од образовања и расположења даје живот овом простору. И заиста, публика улази у говорницу, диже слушалицу, на џубоксу бирају песме.

Куриозитет је и у томе што су сви објекти прављени специјално за ову изложбу, за овај простор. Ништа није готово донето. Прављен је и под. Учествовао је тим од око 40 људи, 16 баржи је преносило материјал... Захтеван, али одлично урађен посао.

Александар Денић у кратком обраћању публици на отварању на енглеском језику захвалио је целом тиму и организаторима на овом великом и захтевном послу.