Од престижа ка финалу

Поред уобичајених брига уочи „вечитог дербија” Партизан је имао и једну несвакидашњу. Било је свакојаких наговештаја ко ће уместо Дуљаја да буде на клупи вечерас (18 ч), јер он због четири жута картона нема право да води екипу.

Та неизвесност је, на неки начин, бацила све остало у други план, што је, могуће је, и ишло на руку фудбалерима „црно-белих” да после пораза од Чукаричког на Бановом брду (3:2) и практично изгубљене трке за звање шампиона, не буду на мети јавности. Дакле, да буду растерећени уочи окршаја с „црвено-белима”.

На крају је по директиви генералног директора Вазуре за вршиоца дужности командира „црно-беле” чете одређен онај ко то по природи ствари и треба да буде – помоћни тренер Алберт Нађ, некадашњи капитен клуба. Игор Дуљај ће, највероватније из ложе, да прати шта се дешава „доле” и како зна и уме шаље „димне сигнале” својој десној руци.

У тим се враћа најбољи голгетер Салдања. Додуше, није предвиђено да од првог минута буде на терену, јер се још није потпуно опоравио од повреде. Али, с обзиром да је на оба претходна „вечита дербија” био стрелац, можда је, као нека талија, довољно да буде ту, с екипом, па ако затреба и уђе и посрећи му се.

Под знаком питања је још један јунак многих овосезонских Партизанових утакмица. Голман Александар Јовановић се повредио у прошлом колу против Чукаричког и још је неизвесно да ли ће да буде кадар да стане на гол против највећег ривала.

С обзиром на заостатак од седам бодова, а и игру овог пролећа, Партизан није фаворит. Тим пре што је у последњем међусобном обрачуну, такође на стадиону „Рајко Митић” просто чудом остао непоражен. Губио је с 1:0, онда преокренуо на 2:1, а после 2:2 без исљученог Северине некако спречио најгоре по себе.

Капитен Светозар Марковић подсећа на то и наглашава да је то било зато што је његов тим остао с десеторицом играча. Сада се надају да ће до краја двобоја сви да остану на окупу и са тог кладенца пију напитак охрабрења.

Тренутно стање на табели је такво да им победа против комшија није под морање. Од првог места су толико удаљени да, вероватно, ни у машти не досежу до њега. С друге стране, имају десет бодова више од ТСЦ-а, првог иза себе, па и ако ништа из Љутице Богдана не однесу у Хумску неће да им гори под ногама.

Дакле, не би требало да у грчу изађу на Звездин стадион што би могло да им иде у прилог. Предстоји им више борба за престиж, за част, него за бодове и титулу, а тако психолошки неоптерећени можда и могу да оберу комшијску башту, која је у пуном цвату.

Много важнији сусрет на истом месту и против истог такмаца имаће у среду, у полуфиналу Купа Србије. Ако су од првенства дигли руке од победничког пехара у најмасовнијем националном такмичењу – нису и не смеју. Учинак и исход вечерашњег дербија биће и залог и оријентир за онај наредни. Добра игра и повољан резултат би несумњиво осоколили екипу.

Управо против Црвене звезде је Партизан јесенас ухватио последњу сламку наде. У заосталој утакмици у лиги је победио код куће (2:1) и годину завршио на првом месту, које је непосредно пре тога испустио и поред солидне предности током полусезоне.

Овог пролећа у гостима није изгубио главу кад је примио гол, него је смогао снаге да поведе, а онда је што на срећу, што на јунаштво, с 2:2 задржао бод преимућства у односу на „црвено-беле”. Тај тешко стечени капитал као да га је опио, па га је одмах потом и пропио и мамуран наставио пут ка крају сезоне.

Вечерашњи излазак на бојно поље, а поготово онај у среду, прилика су да се отрезни и опет чврсто стане на ноге. Није нимало лако, а он то добро зна из своје како ближе, тако и даље историје, да се од Звезде извуче ћар. Пола посла ове сезоне је против ње обавио, остао је други, несумњиво, тежи део. Ипак, победа и реми из ове сезоне су добра одскочна даска да се прескочи и таква препрека какав је његов „вечити ривал”.