Дан кад је горело „Ушће”

У 3.15 часова Пословни центар „Ушће” горео је као паклени торањ, конструкција и прозори топили су се и пуцали, у зависности од материјала, и ови звуци џиновске прскалице мешали су се у језиви оркестар ватрогасних сирена. Момци који гасе пожаре били су као увек први на месту сулудог злочина, намештајући боце са кисеоником спремали су се за улазак у пламени небодер. Нико се није ни усуђивао да помисли на могућност људских жртава јер су на највишим спратовима редакције ТВ „Кошава” и ТВ „Пинк” – овако је новинар „Политике” Александар Апостоловски извештавао кад су 21. априла пре 25 година агресорски НАТО авиони први пут гађали тај цивилни објекат, бившу зграду Централног комитета Савеза комуниста Југославије у Новом Београду, у којем је било седиште више од 20 фирми, радио и ТВ станица.

Од силине рушилачких пројектила попуцала су стакла на оближњим објектима – бензинској пумпи „Дејтон”, хотелу „Хајат” и стамбеним зградама Шест каплара. На терасу стана на четвртом спрату једне од породица у тим вишеспратницама слетео је, како су тада описали, врућ гелер. Сaмo шест дана касније рањено Ушће поново је било бомбардовано. Снажна експлозија која се те ноћи 27. априла у 1.20 сати чула на територији целог Новог Београда била је последица рушења емисионе антене која се налазила на врху зграде. У поновљеном гранатирању „Ушћа” оштећен је и Музеј савремене уметности, а призор облакодера изнад којег се уздиже огроман црни дим био је апокалиптичан.

Здање „Ушћа” од армиранобетонске конструкције, саграђено 1964. године као симбол система који је претендовао на вечност према пројекту архитекте Михаила Јанковића, Душана Миленковића и Мирјане Марјановић, ипак је преживело бомбардовање 1999. године, као и, неколико деценија пре тога, претње некадашњег српског емигранта Николе Каваје који је намеравао да се отетим „боингом” закуца у њему мрско седиште југословенских комуниста и њиховог вође Јосипа Броза Тита.

Доживотни председник СФРЈ у Палати друштвено-политичких организација, како је првобитно названа та зграда, имао је кабинет, али у њега није често залазио. Када је после распада СКЈ-а простор у овој згради почео да се издаје у закуп, у Титов кабинет привремено је ушао Милан Панић, амерички бизнисмен српског порекла и премијер Савезне Републике Југославије почетком деведесетих година прошлог века. У то време и седиште СПС-а било је у центру „Ушће”, па је некадашњи симбол Титове власти почео да оличава и Милошевићеву.

Оно што НАТО ракете нису докрајчиле умало да учини купац конзорцијум „МПЦ груп”, најповољнији понуђач на конкурсу за продају зграде 2001. године који је био спреман да за оштећено здање од око 18.000 квадрата држави плати 300 милиона динара, односно 10 милиона некадашњих марака, и потом је најавио рушење и градњу новог центра. Осим фирме Петра Матића, међу чланицама тог конзорцијума био је и „МК комерц” Миодрага Костића. Двадесетчетвороспратно здање касније је од свог партнера из конзорцијума откупио Матић па је тако његов МПЦ постао једини власник бомбардованог високог објекта.

Уместо рушења оштећеног здања, 2003. Дирекција за грађевинско земљиште расписала је међународни конкурс за мултифункционални центар „Ушће” у новобеоградском Блоку 16. Прву награду освојио је биро ARCVS са архитектом Браниславом Реџићем на челу, који је на тој локацији предвидео две куле и и тржни центар много мање квадратуре од оне која је на крају изграђена.

Потом је усвојен план детаљне регулације за ту изузетну градску локацију 2004, а његове измене уследиле су три године касније, док је увелико трајала изградња највећег шопинг мола на овим просторима и била завршена обнова оштећене куле 2005.

Планским изменама површина трговинског центра вишеструко је увећана. Шопинг мол отворен је крајем марта 2009. и у њега је Матићева компанија „МПЦ пропертис” уложила 150 милиона евра. Исте године и убрзо после отварања тржног центра избила је афера „Ушће” која до данас није добила епилог. Тада је јавност сазнала детаље у вези са куповином Пословног центра „Ушће” и како је новом власнику практично поклоњено непуних пет хектара градског грађевинског земљишта уз оштећену зграду, без тендера, због чега је буџет града, како се тада тврдило, оштећен за милионе евра. У правној анализи купопродаје „Ушћа” коју је 2009. сачинило Градско јавно правобранилаштво указано је на низ законских недоследности од самог оглашавања продаје, измена текста уговора у корист купца, погрешног означавања парцела и објеката при упису права коришћења...

Све то није поколебало Петра Матића, најмистериознијег играча у „лиги шампиона” српског тржишта некретнина. Пре шест година ударен је камен темељац за другу кулу „Ушћа” од 23.000 квадрата простора за издавање распоређених на 22 спрата и висине око 104 метра. Матић је ангажовао фирму „Чапман Тејлор” из Прага да изради идејно решење за будући центар пословног света. У овај пројекат „МПЦ пропертис” инвестирао је 65 милиона евра и кулу отворио 2020. Тако је заокружио једну, вероватно најатрактивнију локацију у Београду. Али ту није ставио тачку на Блок 16 јер је на ред дошла обнова шопинг мола која још траје. Та црно-црвена потрошачка кутија отвара се према околини и користи све предности своје позиције, на каквој у свету није пракса да се граде тржни центри.

После четврт века зграда „Ушћа” је и данас пример томе да грађевине оштећене у НАТО бомбардовању могу да се обнове, а не руше по сваку цену.