Може ли вештачка интелигенција да спасе привреду

Међународни монетарни фонд (ММФ) смањио је прогнозу глобалног привредног раста до 2030. Ова међународна финансијска институција указује да глобални привредни раст може бити знатно испод историјског просека ако се не спроведу реформе за повећање продуктивности уз употребу нове технологије и вештачке интелигенције. За ову и наредну годину предвиђено је да то буде 3,2 одсто.

Да је привредни раст горућа тема потврдио је и својом изјавом Синиша Мали, министар финансија који је присуствовао пролећном заседању ММФ-а и групације Светске банке. Према његовим речима, три важне теме биле су на столу са замеником директора ММФ-а Бо Лијем.

„Прва је да је светска економија успорила раст, али да је избегнута пуна рецесија. То је за нас веома важно. Србија расте брже него остале земље, а значајно је и то и да остале државе расту и да не буде рецесије у тим земљама. То је главни закључак ММФ-а”, рекао је Мали.

Додао је да је други закључак са тог састанка да је криза показала да неке државе знају да реагују на њу, а неке не, а да се Србија сврстала у ред оних које су имале добру реакцију, чак и у односу на развијеније и богатије земље у свету. Као треће, постоји велики број изазова који је у средњем року пред нама, Европом и целим светом.

Бојан Станић, помоћник директора сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије (ПКС), сматра да пројекција глобалног раста од 3,2 одсто за ову и наредну годину и није тако мала.

„Све изнад три одсто се сматра убрзаним растом и не слажем се да је свет додатно успорио. Међутим, чињеница је да светска привреда расте испод потенцијала. Што се тиче Србије, за нас се ове године предвиђа 3,5 одсто, а догодине 4,5 одсто. Значи, ми смо изнад светског просека. Дуго је нама требало да се уздигнемо изнад светског просека. Друга је ствар што ЕУ, као наш најважнији партнер, у дугом року има анемичне стопе раста. Зато нама извоз не може да буде извор повећања. Ми морамо да водимо рачуна да поред извоза имамо и пораст унутрашње потрошње”, каже Станић.

А да ли вештачка интелигенција и нове технологије могу да спасе посрнули привредни раст? Овај макроекономиста указује да велике економије попут Кине и Индије, које имају и велике стопе раста, имају проблем продуктивности рада.

„Веровали или не продуктивност рада у тим земљама је нижа него у Србији. Имају велики број људи, радника, а релативно ниску ефикасност. Продуктивност опада чак и у Европи. Људе морате упослити, а с друге стране вештачка интелигенција која би заменила неке раднике можда би изазвала социјалне и политичке проблеме. Из тих разлога се и одлаже већа примена високотехнолошких решења. Једном речју постоји опрезност како ће друштво реаговати на пораст незапослености”, каже он.

Станић указује да одавно постоје решења да камиони иду без возача, али још није примењено, јер постоји бојазан да би био изазван проблем безбедности у саобраћају. У дужем року постоји проблем недостатка радника у делатностима које тешко можете аутоматизовати, као што је угоститељство, саобраћај. Сада видимо да аутоматизација велику примену има у финансијском сектору, али квалитет услуга опада, јер не може све да се ради онлајн, каже Станић.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да неки други ризици као што су неповољна геополитичка кретања краткорочно успоравају глобални привредни раст, а да вештачка интелигенција и нове технологије утичу на раст у наредних 10–20 година.

„На пример, информационе технологије су у последњих петнаестак година највише напредовале, а њихов утицај на раст продуктивности није био нарочито велики. У случају вештачке интелигенције добро је што ће мањи број људи обављати исти посао, а лоше је то што ће велики број остати без посла.  А онда ће морати за њих да се нађе посао. Вештачка интелигенција ће да повећа продуктивност у сектору услуга, што из техничких разлога у последњих 150 година није успело. До сада је продуктивност углавном расла у производњи физичких добара, индустрији, пољопривреди. Сада постоје очекивања да ће велики број административних, рачуноводствених послова да се обавља на тај начин. То се види у банкама. Смањује се број запослених у банкама и релативно су мале плате. До сада је у историји то праћено тиме да се отварају неки нови послови, нове делатности, да се скраћује радна недеља. Ми се сви надамо да ће то да се догоди”, каже Арсић.