Пораз је частан, неиграње није

Сутрашње полуфинале Купа Србије Црвена звезда – Партизан (19 ч) зависи од ћефа фудбалера „црно-белих”. Незадовољни су суђењем у суботу, у „вечитом дербију”, и свој „оправдани гнев” би да искажу тако што неће ни да дођу у Љутице Богдана, на окршај с истим противником, који одлучује о финалисти. Чак је њихов клуб отказао прес-конференцију, уобичајену уочи сваког сусрета.

По ономе што процури из Хумске 1 играчима је доста више неправде, не желе да се опет неки судија поиграва с њима и томе слично. Нека буде да је стварно тако, али што се пре тога не погледају међусобно у очи, па да рашчисте ко је међу њима вера, а ко невера.

Нико да запита Ковачевића шта му би да као последњи човек одбране покуша да предрибла двојицу противничких играча? Где је видео да се то ради, ко га је томе научио?

Антић током целе сезоне панично избацује лопту на ноге противнику, а да је иоле прибранији могао би да је мирно прими или пусти да изађе. И против Црвене звезде је, заслепљен страхом, неколико пута сервирао лопту противнику. Да ли му је током сезоне неко од саиграча указао на то, посаветовао га да, док лопта лети ка њему с другог краја игралишта, има време да „баци поглед” око себе?

Натхо, фудбалер који залази у године у којима већ може да се опроба и као тренер, не само што је изгубио лопту на средини терена, него је додао идеалан фор противничком играчу за противнапад, после чега је Антић закаснио за Букаријем и скривио пенал.

И на свакој утакмици има таквих несхватљивих грешака „црно-белих”. А саиграчи ћуте. Из некакве колегијалности или што је у савременом спорту непристојно да се искрено говори о себи и својима?

Да Ковачевић није частио Звезду, па је изједначила одмах по Партизановом вођству, да Натхо није поклонио контранапад, не би било ни једног ни другог пенала за Звезду. Да овај није ово, а онај оно, не би дошло до спорног дуела Ндијајеа и Марковића, после чега су „црвено-бели” други пут изједначили (или бар не би било битно да ли је то био прекршај).

Партизан је изгубио и тај пораз је частан. Неиграње утакмице такође доноси пораз, али је то онда нечасна предаја.

У претходној „вечитом дербију”, 172, било је нерешено (2:2). У овом последњем, 173, Партизан је претрпео пораз (3:2), а био је бољи, него пре месец и по на том истом терену, на коме би требало и сутра да се састане с комшијом.

Прошли пут га је срећа обилато подржала, овога пута је учинила шта је могла, али неки његови играчи су јој одмагали. Суштински, штаб „црно-белих” је смислио добар ратни план. Напад на почетку (у оба полувремена је то донело вођство), потом држање противника што даље од свог гола, испуцавање лопте на туђу половину да је везни ред не изгуби у опасној зони и сличне поуке из 172. „вечитог дербија”, омогућили су Партизану да остави бољи утисак, него раније.

Било је ту и лепих потеза (Баждарев ударац у првом минуту, Гохова статива, неколико брзих додавања из прве или друге), а и поновљеног подвига само што је овога пута у тој улози голмана Јовановића изврсно заменио „каскадер” Крунић.

Оно што су одлично смислили за улазак у бој Партизанови стратези су поништили заменама. Све су обављене док је било 2:1 и вероватно је намера била да се то вођство сачува. Преке потребе за тим није било, јер је утакмица текла на Партизанову воденицу. Између суботе и среде је мало времена, али је могуће да Дуљај са својим сарадницима и из тога извуче наравоученије, па се његов тим уздигне за један ниво више.

У сва три меча у овој сезони његови играчи су дали Звезди по два гола. Доскора је била неостварљива једна једина лопта у њеној мрежи. Ако буду размишљали о унапређењу своје игре Партизанови фудбалери би сутра могли да засладе све чаше жучи које су испили. А што се суђења тиче – па, нека се присете колико су само пута ове године њихови успеси, неки чак за „Веровали или не”, повезивани с наклоношћу судија? Али, ко губи тај се и љути. Свеједно да ли с правом или не.

На општу жалост, време витештва је прошло и за све неуспехе је крив неко други. Понекад и јесте тако, али због тога копље не треба да се баци у трње, него да се вежба да се боље гађа.