За прање 182 милиона КМ – 78 година затвора

Сарајево – За четири године Тужилаштво БиХ подигло је 124 оптужнице за кривична дела „прања новца” и утаје пореза: 42 су подигнуте током 2004. и 2005. године, а 82 у 2006. и 2007. години. Осумњичено је било 50 појединаца и 24 правне особе, у оба случаја по 25 појединаца, којима је Суд БиХ изрекао укупно 78 година и два месеца затвора. Током судског поступка утврђено је да је „опрано” више од 182 милиона КМ и да је избегнуто плаћање пореза у износу који знатно превазилази 22 милиона КМ – саопштено је из Тужилаштва БиХ.

У саопштењу Тужилаштва БиХ, које је уједно одговор на критике које је Управа за индиректно опорезивање БиХ упутила на рачун рада овог тужилаштва, прецизира се да је „Суд БиХ у 2004. и 2005. години, на основу 14 оптужница донео 17 правоснажних пресуда, изрекао казне затвора у трајању од 56 година и седам месеци, затим условне у трајању од две године и шест месеци, те новчане у износу од 185.000 КМ. Наводи се такође да је одузето више од 1,2 милиона КМ и 45.000 евра.У случају 2006. и 2007. године се, између осталог, напомиње да су донесене 32 првостепене пресуде и изречена казна затвора у укупном трајању од 21 године и седам месеци, као и пет условних од седам година и 11 месеци.

Портпарол Управе за индиректно опорезивање БиХ Ратко Ковачевић за „Политику” каже да је „ова институција од 2005. године до данас Тужилаштву БиХ проследила 404 извештаја о почињеним различитим кривичним делима”. Од овог броја 100 извештаја се односи на повреде Закона о порезу на додатну вредност.

„Нисмо критиковали рад Тужилаштва БиХ, али јесмо подсетили на број достављених извештаја и на чињеницу да не знамо колико је оптужница подигнуто, колико случајева је процесуирано – објашњава Ковачевић и констатује да му је „нејасно зашто се Тужилаштво БиХ осетило прозваним и зашто је јавно реаговало”. Међутим, из Тужилаштва БиХ узвраћају „да интензивно раде на предметима утаје пореза”, те да „нису тачне тврдње Управе за индиректно опорезивање да су достављени предмети и документовани”. Према њиховом мишљењу „то су само пријаве које захтевају вишемесечни ангажман и истрагу тужиоца, јер у већини случајева овлашћени радници Управе за индиректно опорезивање нису испитали осумњичене који су након тога променили адресе и недоступни су Тужилаштву БиХ”.