Србију ће у сваком тренутку чувати 5.000 специјалаца

Активности у вези с „Пројектом 5000” одвијају се планираном динамиком, а већ сада могу рећи да је пројекат дао одличне резултате и да су способности специјалних снага Војске Србије на највишем нивоу од настанка овог типа јединица, чак и у поређењу с некадашњом, много бројнијом ЈНА, каже у интервјуу за „Политику” генерал Милан Мојсиловић, начелник Генералштаба Војске Србије.

Можете ли да нашим читаоцима објасните која је основна сврха „Пројекта 5000”?

Циљ овог пројекта, који је настао као резултат процене да је неопходно унапредити способности за извођење специјалних операција у широком спектру на оперативном и стратегијском нивоу, јесте да Војска Србије располаже са око 5.000 посебно опремљених и обучених специјалаца на које се Република Србија може ослонити у превенцији и хитном одговору на кризе и претње по безбедност државе и грађана.

Реализацијом пројекта биће знатно унапређени капацитети Војске Србије за вођење специјалних операција на копну, у ваздуху, на води и под водом, применом неконвенционалних тактика, метода и опреме, чиме се Република Србија сврстава у мали број земаља с оваквим способностима.

У првој фази је проширена формација наших специјалних јединица првог нивоа — 72. бригаде за специјалне операције, 63. падобранске бригаде и Одреда војне полиције специјалне намене „Кобре”, а знатно су ојачане и извиђачке јединице у бригадама копнене војске. Реализовали смо пријем кандидата у јединице првог нивоа у два циклуса, као и пријем нових припадника у друге јединице путем јавних и интерних конкурса.

У јуну ће бити расписан нови конкурс за пријем професионалних војника у 72. бригаду за специјалне операције и Одред војне полиције специјалне намене „Кобре”, а ови састави, као и 63. падобранска бригада, упоредо се ојачавају и официрима, подофицирима и професионалним војницима из других јединица Војске Србије.

Паралелно с доградњом и повећањем бројног стања, специјалне јединице опремамо савременим наоружањем и војном опремом – од новог стрељачког наоружања, преко оптоелектронске, заштитне балистичке опреме, противоклопних и беспосадних система, до нових специјалних возила и транспортера.

Професионални војници у сваком случају остају ослонац ВС, шта би по вама требало унапредити у области њихових радних права?

Професионални војници имају сва права и обавезе који проистичу из њиховог статуса професионалних војних лица на одређено време, у складу са Законом о одбрани, Законом о Војсци Србије и другим релевантним прописима. Међутим, чињеница да су професионални војници запослени на одређено време, без обзира на то што се њихови уговори могу обнављати док не стекну услове за пензију у складу с републичким прописима, носи са собом дозу неизвесности и Војска Србије ће предложити одређена решења којима би, осим што би они добили већу сигурност, били унапређени и њихов статус и материјални положај.

Наравно, мора се водити рачуна и о старосној структури Војске Србије, пре свега војничког састава, пред којим су психофизички најзахтевнији задаци, за чије је успешно обављање и, следствено томе, успех у операцијама, неопходно имати млађи састав у напону физичке снаге.

Професионални војници представљају и својеврсну базу из које се попуњавају друге категорије кадра, те им је, у складу с јасно дефинисаним условима, дата могућност да постану подофицири, цивилна лица, па и официри, чиме би, између осталог, решили и свој радноправни статус припадника Војске Србије на неодређено време.

Недавно сте обавили гађање из тенка, као некоме ко је поникао из оклопно-механизованих јединица, како вам изгледа улога тенкиста на савременим ратиштима и шта ће се од тих искустава примењивати у ВС?

Не би био први пут да су тенкови отписивани као превазиђено борбено средство, али историја је показала да су тенковске јединице увек налазиле начин да, применом нових решења на основу почетних искустава из савремених оружаних сукоба, остану и те како релевантна и, рекао бих, незамењива ударна снага, која може да зада одлучујући ударац на бојишту и да пресудно утиче на исход борбених операција. Наравно, ако се користе у складу с начелима употребе.

Тенковске јединице јесу и биће носилац маневарске снаге, а да би тако и остало морају се пратити искуства из употребе тенкова на савременом бојишту и имплементирати најновија решења. Актуелни оружани сукоби изнова у први план стављају неопходност предузимања превентивних заштитних мера, односно маскирања на бојишту, и стално повећање заштите и отпорности на дејства различитих убојних средстава.

У том смислу је у Војсци Србије већ предузет низ мера и оне су усмерене на (1) унапређење способности за уочавање и откривање непријатељских циљева и заштиту и маскирање сопствених снага, (2) унапређење квалитативних карактеристика оклопне заштите, пре свега од дејства противоклопних средстава и беспилотних летилица, али и других средстава из ваздушног простора и (3) иновирање тактике употребе. Ја као тенкиста не пропуштам прилику да узмем учешће у редовној обуци и гађањима тенковских јединица, како ради свог кондицирања, тако и ради очувања повезаности с родом Војске Србије из којег сам као официр поникао.

Да ли су наши војници у мировној мисији Унифил у јужном Либану угрожени дејствима на граници с Израелом, у каквој ситуацији се налазе?

Задаци мировне операције Уједињених нација у Либану нису се променили, али јесу услови у којима их међународне снаге извршавају. Сукоби у појасу Газе утицали су на читав Блиски исток, посебно на подручје јужног Либана, где су распоређене мировне снаге Уједињених нација, укључујући и контингент Војске Србије. У Либану су тренутно ангажована 182 припадника Војске Србије, од којих два штабна официра у Команди мисије у Накури, 38 лица у саставу вода за заштиту снага, 130 припадника пешадијске чете и 12 штабних официра у оквиру шпанског батаљона.

Припадници Војске Србије распоређени су у два сектора, у четири базе Уједињених нација, од којих се две налазе на мање од три километра од Плаве линије. Базе су у неколико наврата претрпеле експлозије различитих врста пројектила у непосредној близини, што је довело до мањих материјалних оштећења. Иако су дејства у рејонима размештаја наших снага готово свакодневна, није било директног угрожавања безбедности нити директног дејства на припаднике Војске Србије. Непрекидно пратимо стање у зони операције и у сталној смо комуникацији с ангажованим војницима и старешинама. Они су добро, морал им је на високом нивоу и професионално извршавају све постављене задатке.

Систем одбране има значајне међународне активности и ви лично као начелник Генералштаба ВС, али се чини да су оне мање интензивне у региону, шта се може учинити на унапређењу војне сарадње са суседним земљама?

Регионална сарадња оправдано представља један од приоритета међународне сарадње Војске Србије, будући да заједничке активности са земљама у суседству доприносе јачању међусобног поверења и разумевања и да самим тим учвршћују мир и стабилност у нашем окружењу, као предуслов за одрживи развој и општи напредак.

Војска Србија има врло динамичну и садржајну сарадњу с већином земаља региона, о чему говори чињеница да смо само прошле године угостили начелнике генералштабова Бугарске, Мађарске, Румуније и Северне Македоније, док сам ја био у посети Румунији и Мађарској на позив начелника генералштабова ових земаља. Овакав тренд је настављен и у 2024. години – прошлог месеца сам у званичну посету примио начелника Заједничког штаба Оружаних снага Босне и Херцеговине.

Са оружаним снагама земаља региона Војска Србије сарађује у свим областима од заједничког интереса, што су најчешће активности обуке, школовање и усавршавање и експертски разговори. До фебруара 2022. године, кад је донет Закључак владе којим је привремено обустављено учешће припадника Војске Србије на вежбама с оружаним снагама страних држава, имали смо и врло динамичну сарадњу у области вежбовних активности.

Војска Србије је отворена за развој војно-војне сарадње са суседним земљама и спремна је да понуди своје капацитете за обуку страних полазника, пре свега у Центру за мировне операције и специјалистичким центрима Команде за обуку.

Када говоримо о регионалној сарадњи, значајно је поменути и учешће Војске Србије у раду Конференције начелника генералштабова балканских земаља, која као једина војна регионална иницијатива омогућава размену мишљења релевантних саговорника о актуелној безбедносној ситуацији у региону и могућим облицима заједничке сарадње.

На Космет сам 1999. отишао на захтев генерала Лазаревића

Управо обележавамо 25 година од агресије НАТО-а на СРЈ, где вас је затекао тај рат, колико је старешина, ветерана и данас у ВС?

Агресија НАТО-а на СРЈ затекла ме је на дужности начелника оперативног одсека у команди 243. моторизоване бригаде Приштинског корпуса. На дужност сам дошао почетком 1999. године са места команданта оклопног батаљона у Првој оклопној бригади, на захтев тадашњег команданта Приштинског корпуса генерала Владимира Лазаревића. Под непрестаним дејством авијације НАТО-а, бригада је свакодневно извршавала борбене задатке у захвату државне границе и у дубини територије против терористичке ОВК у Качанику, Урошевцу, Штимљу, Сувој Реци...

Са дистанце од 25 година могу да кажем да сам изузетно поносан на војничке дане из ратне 1999. године, на храброст старешина, војника, цивилних лица и добровољаца Приштинског корпуса и Треће армије, на команданте јединица, моје саборце, и њихову решеност да стану пред далеко надмоћнијег непријатеља и заштите отаџбину. Осећам и горчину у устима због неправедног акта агресије на суверену земљу и потом извлачења наших јединица с простора Косова и Метохије, али и тугу због изгубљених живота, углавном младих бораца.

Данас четвртину професионалног састава Војске Србије чине официри, подофицири, професионални војници и цивилна лица који су учествовали у одбрани отаџбине од агресије НАТО-а. Њихово ратно искуство и стечена знања уграђени су у сваки сегмент живота и рада Војске Србије, и формално и неформално, као део институционалног памћења наше војске, које је кључно за дугорочан континуитет и успех сваке организације.

Ратна искуства су показала да тактика „4М” (мобилност, маневар, маскирање и морал) може да сачува ресурсе војске, без обзира на снагу оружја непријатеља, односно да његове ефекте сведе на минимум, што, уз одређене модификације у складу с технолошким напретком, важи и данас.