У брак без пругасте венчанице

Десислави Б., двадесетогодишњој бугарској држављанки на принудном привременом боравку у Србији, једини гости на венчању били су новинари, што значи да је негде гадно забрљала. Њену „брљотину”, фалсификовање новца, открили су српски полицајци, па је због тога пред матичара јуче изашла у капели Казнено-поправног завода за жене у Пожаревцу. Ипак, лепша страна „брљотине” је што је у притвору упознала будућег супруга, који се убрзо после церемоније вратио у нишки затвор, где служи казну. Десислава није хтела да открије када ће он изаћи на слободу, али је рекла да ће је чекати када она изађе, у децембру.

Шкрта на детаљима остала је и када смо је запиткивали о почетку њихове везе. То и свако друго питање је дочекала као права снебивљива млада из старих времена. Када су покушали да је фотографишу, окренула је леђа и тако наставила разговор.

– Нисам сањала ни да ћу допасти затвора, камоли да ћу се у њему венчати – прокоментарисала је помало чудно место за остварење „девојачког сна”, али је додала да је веома срећна.

О младожењи који ју је усрећио била је спремна да говори мање него што би тинејџерка открила оцу о првом озбиљном дечку. Чак ни колико има година и шта је „згрешио”. Притвор у којем су се упознали вероватно је онај у Пироту, где је она „лежала” до пре два и по месеца.

Церемонија је била скромна. Торту су спремили затворски кувари. Једини украс у капели била је икебана између матичара и младенаца. – Баш као и у свакој општини – несвесна опаска се омакла Снежани Миливојевић, заменици управника. Да ли су кумови осуђеници, она није смела да каже.

– Моја породица зна да смо се узели. Веома су срећни због мене, али данас нису могли да дођу – казала је Десислава.

Да ли ће им се ћерка вратити у Бугарску или ће остати у Србији када истекне њених десет месеци казне, родитељи неће знати док Десислава не изађе из затвора. Тада ће, рекла је, одлучити да ли да затражи српско држављанство и настави да живи у овој земљи. Једино што се за сада зна јесте да јој брак неће донети промену статуса у пожаревачком женском затвору.

– Она је у полуотвореном статусу, што подразумева да има право на викенде и годишње одморе ван затвора и одсуство у ванредним околностима – објаснила је Миливојевићева.

Заменица управника је девет година на служби у пожаревачком затвору. Последње венчање се у тој установи догодило годину пре њеног доласка. Бебе се, међутим, рађају овде и тренутно се затворски лекари старају о три труднице. Осуђенице не морају да се потпуно одрекну нежности са својим љубавима. Зато што су све приватне собе биле заузете, Десислава је морала да сачека неко време како би се повукла у осаму са мужем. Добили су три сата за „медени месец”, после чега су њега одвезли натраг у Ниш.

– Венчање ми неће олакшати затворске дане већ ћу са још више нестрпљења чекати поновни састанак са супругом – рекла је Десислава.

Ако пожели српско држављанство, мораће да стално борави на територији наше државе и да одржи брак барем три године. После тога пресуда јој неће бити препрека да добије српски пасош.