Медијски рат за јавна предузећа

Влада Србије би према незваничним информацијама на данашњој седници требало да настави са именовањем директора јавних предузећа, чиме се заокружује коалициони договор листе За европску Србију и коалиције Социјалистичке партије Србије, Партије уједињених пензионера и Јединствене Србије. Упоредо са међустраначком битком за расподелу руководећих позиција у највећим државним фирмама подједнако жестока борба за фотеље водила се протеклих месеци и унутар самих странака, јер је на исте функције претендовало и по неколико кандидата.

Током преговора позиције се ојачавају тако што се медијима незванично дају имена потенцијалних кандидата за поједине функције уз пригодна подсећања на њихову прошлост. Тако су медији информацију коју су добили од анонимног извора да је могући будући директор Железница Србије широј јавности мало познати социјалиста Предраг Вукадиновић пропратили и подсећањем да је реч о човекупротив кога се пред Окружним судом у Смедереву води процес због оптужби да је 2000. године, у време док је обављао функцију помоћника директора овог предузећа, пребацивао новац Железница на рачун своје партије.

Након оваквог медијског „упозорења”јавности на ову аферу, Вукадиновић више није фигурирао за место директора, већ се уместо њега као решење помињао Александар Добрић, такође кадар СПС-а. Испоставило се да ни Добрићева биографија није била без мрље, јер је некадашњи функционер „Београдске банке”у својој изјави пред Специјалним судом у процесу против Михаља Кертеса признао да је током деведесетих износио новац из Србије на Кипар.

Према речима Ивана Милошевића, власника агенције за маркетинг и лобирање МЦ2, пласирање одређених информација о могућим кандидатима саставни је део стратегије странака у преговорима у вези са расподелом плена у јавним предузећима.

– Преговори се воде не само политичком снагом већ и политичким умећем. Део тог умећа је и рат путем медија. Све до задњег тренутка се не зна ко ће од кандидата који се спомињу заиста и бити именован.На крају се о свему договарају три или четири човека из владајуће коалиције. Кандидат који у странци има слабију позицију често и сам протура у медије „информацију” о сопственој кандидатури да би ојачао свој положај, а понекад му то касније и помогне да „освоји” фотељу. Они за које постоји већа вероватноћа да ће бити именовани обично избегавају медије, стрпљиво ћуте и чекају одлуку странке – каже Милошевић за „Политику”.

Речи нашег саговорника потврђује и најновија спекулација према којој су Железнице ипак припале ДС-у, а нови директор наводно би требало да буде посланик ове странке из Ваљева Милан Марковић, док за председника УО овог предузећа слови Зоран Анђелковић из СПС-а, који је такорећи до јуче сматран најозбиљнијим кандидатом за директора Пошта Србије. Ово предузеће ће вероватно ипак задржати демократе, те би на месту директора могао да остане Горан Ћирић.

Чим се у јавности појавила спекулација да би директор Јата поново могао да буде Предраг Вујовић (обављао је ту функцију и у време владе Зорана Ђинђића) огласили су се синдикати националног авиопревозника износећи низ притужби на Вујовићев рачун. На „терет” му стављају кривичну пријаву криминалистичке полиције у Београду из 2002. године, поднету због сумње да је учествовао у групи која је злоупотребом службеног положаја оштетила Јат за више од 82 милиона динара.

Колико год овакви примери изгледали као кампања коју преко медија воде странке једна против друге покушавајући да зграбе што већи део колача, то има и своју добру страну, јер се на тај начин смањују шансе да на руководећа места дођу компромитовани кадрови. Ипак, да ни то није довољна гаранција сведочи пример садашњег директора Железница Србије Миланка Шаранчића из Нове Србије. Наиме, упркос чињеници да се за његово име везује бар једна крупна афера (спорна набавка шведских локомотива без тендера), он се сада сматра (бар у медијима) озбиљним кандидатом за заменика директора у фирми на чијем је сада челу и то још нико из владајуће коалиције јавно није оспорио.

Програмски директор Цесида Ђорђе Вуковић сматра да судски процеси који нису правоснажно окончани не морају да буду сметња за именовање одређених људи на функције у јавним предузећима.

– Не можемо те људе унапред осуђивати. Странке су ту да се побрину да они имају одговарајуће квалификације за места на која их постављају, док остало треба препустити судовима. Искуство нас учи да многи бомбастично најављени процеси често не добију судски епилог – каже Вуковић за „Политику”.

Он истиче да је „глупо и наивно” очекивати да директори јавних предузећа буду бирани на конкурсу, јер странка добијањем да управља одређеним предузећем има могућност да у пракси спроведе своја предизборна обећања.

Међутим, у пракси готово да није познат пример да је нека странка током трајања мандата сменила свој кадар у неком јавном предузећу због лоших резултата те фирме.

Уколико се медијске спекулације покажу тачним, странка Г17 плус би за време мандата ове владе требало да управља Аеродромом „Никола Тесла”, Комерцијалном банком, Заводом за уџбенике и наставна средства (већ су га преузели), „Скијалиштима Србије”, „Електромрежама Србије”, као и „Србијаводама”. Кадрови Демократске странке требало би да руководе НИС-ом (борба за ово предузеће још траје), Поштом Србије, Републичким заводом за здравствено осигурање, Поштанском штедионицом, Јатом, Лутријом Србије, Српском банком, Железницама Србије, Транснафтом, Републичком дирекцијом за грађевинско земљиште и Подземном експлоатацијом угља. Директор Београдског сајма по свему судећи остаће и даље кадар СПО- а Анђелко Трпковић.

Социјалистима би у том случају требало да припадне ЕПС, Србијагас, Србијашуме, Дунав осигурање, Путеви Србије и Фонд за пензијско и инвалидско осигурање.