​Србија ће постати највећи произвођач бакра у Европи

Од нашег специјалног извештача

Сјамен, Кина – „Прошле године ’Циђин’ је произвео 240.000 тона бакра и 7,5 тона злата у Србији. У септембру 2018. године ’Циђин’ је потписао споразум с Владом Србије, обавезујући се на инвестирање у износу од 1,26 милијарди америчких долара у периоду од шест година. Тренутно је стварни износ инвестиција четири пута већи од планираног и производња је премашила очекивања, испуњавајући све обавезе из уговора. Будуће инвестиције ’Циђина’ биће усмерене на развој подземних рудника бакра и злата, са процењеним резервама бакра од око 20 милиона тона и злата од 700 до 800 тона. Компанија планира да повећа годишњи капацитет српског пројекта на 450.000 тона бакра и 10 тона злата, чиме ће Србија постати највећи произвођач бакра у Европи”, рекао је Чен Ђинхе, власник и председник борда директора „Циђин мајнинг групе”, у разговору са групом новинара из Србије.

„’Циђин’ има два рударска пројекта у Србији – у Бору и Мајданпеку. Будуће инвестиције које се односе на површинску експлоатацију биће углавном усмерене на побољшање инфраструктуре. Тренутно се две трећине ресурса у српском пројекту (око 20 милиона тона руде) налазе на дубини између 1.000 и 2.000 метара, што захтева коришћење подземних рударских техника, а то ће бити фокус будућих инвестиција”, навео је Чен Ђинхе.

Како је објаснио, у постизању овог циља компанија се суочава с многим изазовима, а три проблема су се издвојила као најозбиљнија. Најпре недостатак инфраструктуре, а најтипичнији пример је мањак електричне енергије. Други проблем је пресељење становништва због потребе ширења рудника, а трећи је поступак добијања дозвола, који је, према његовима речима, у Србији често компликован и спор, иако државне институције пружају велику подршку пословању „Циђина”.

Што се тиче Уговора о инвестицији од додатних 3,8 милијарди америчких долара (потписан прошле године), коначно улагање „Циђина” може и да премаши ову суму, а можда ће бити веће од четири милијарде долара, тврди Чен Ђинхе.

„Наш циљ за наредних пет година је да у Србији имамо највећи модерни рудник бакра у Европи. Будући да су наши главни рудници у Бору и Мајданпеку, постизање овог циља имаће велики утицај на економију и друштво у Борском округу. Наш циљ је јасан: учинити ове руднике узорима унутар ’Циђина’, у Европи и широм света”, рекао је Чен Ђинхе.

Према његовим речима, долазак компаније „Циђин” у Србију довео је до оживљавања рада РТБ „Бор” и истовремено подстакао развој рудника бакра и злата „Чукару Пеки”, што је покренуло економски развој Бора, Мајданпека и читаве источне Србије.

„Две компаније ’Циђина’ у Србији (’Циђин копер’ и ’Циђин мајнинг’) отвориле су многа радна места с високим платама, привлачећи раднике који су радили у другим градовима да се врате у Бор. Сада је приход по глави становника у Бору међу највишима у Србији и животни стандард грађана је знатно побољшан. Град Бор поново одише надом и енергијом”, рекао је Чен Ђинхе, додајући да данас и локална самоуправа у Бору бележи знатан пораст прихода, који може да улаже у инфраструктуру, бољу здравствену заштиту, образовање, културу.

Историјска одговорност за заштиту животне средине

„Пре него што је ’Циђин’ дошао у Бор, ваздух је био засићен мирисом сумпор-диоксида, а околина је била загађена отпадним водама. ’Циђин’ је преузео историјску одговорност, придајући велики значај заштити животне средине и еколошком управљању, заговарајући принцип ’обновљивог развоја’. На пример, одлагалиште ’Високи планири’ на улазу у Бор припадало је Институту за рударство и металургију Бор, али је ’Циђин’ ипак уложио огромна средства у еколошку обнову и озелењавање”, рекао је Чен Ђинхе и додао: „Већ смо поставили детаљан план за примену обновљивих извора енергије. На пример, многи наши рудници користе соларне и ветроелектране како би осигурали да извор електричне енергије буде чист. У будућности, ’Циђин’ ће проширити ову зелену технологију на све своје руднике широм света, укључујући и пројекте у Србији.”