Закон који је отоплио пословну климу

Измене Закона о планирању и изградњи толико су и за кратко време поправиле пословни амбијент да компаније сада могу слободније да инвестирају у нове пројекте и отварају нова радна места. Промене Закона ”ослободиле” су 88 милиона евра до сада заробљеног капитала који је чекао укидање накнаде за конверзију права коришћења грађевинског земљишта у право својине

Веома смо задовољни изменама Закона и та реформа имаће позитиван утицај на наше пословање.

Овај јединствен став 90 одсто привредника (компанија) анкетираних у истраживању Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) односи се на ефекте укидања накнаде за конверзију на претварање права коришћења у право својине над грађевинским земљиштем. Накнада је укинута изменама Закона о планирању и изградњи, усвојеним у Скупштини Србије крајем јула 2023. године.  

Закон о планирању и изградњи значајно је унапредио пословно окружење,омогућавајући компанијама даслободније инвестирају и отварају нова радна места.

Не памти се да је привреда овако плебиститарно похвалила неки системски закон, као поправку Закона о планирању и изградњи. Показало се да је лобирање привреде наишло на разумевање законодаваца и да су  предлагачи измена погодили ”у мету” с укидањем накнаде за конверзију, јер је та промена благотворно утицала на пословну климу и подстакла инвестиционе амбиције бројних компанија које сада лакше могу да планирају раст прихода и запошљавање нових радника. Ове измене школски су пример како држава само својом законодавном активношћу и без превише директног уплитања на тржишту може компанијама да помогне у ширењу пословања и развоју и да привреди омогући већи раст и веће приходе а радницима више посла и сигурније зараде. А све то заједно значајно подстиче раст бруто домаћег производа.

За само осам месеци, од када су ступиле на снагу измене и допуне Закона о планирању и изградњи, надлежним државним органима поднето је 2.169 захтева за конверзију без накнаде, од чега је позитивно решено већ више од половине. Међутим, унутар тих осам месеци занимљива је динамика – за прва четири месеца било је поднето 180 захтева, а онда се у наредна четири месеца број поднетих захтева повећао 12 пута. То само говори да су привредници били у праву кад су инсистирали на укидању накнаде за конверзију, а кад је укинута онда су озбиљно анализирали утицај тог укидања на пословање својих компанија и закључили да им Закон сада омогућава комотније услове за инвестирање.

Према истраживању Националне алијансе залокални економски развој (НАЛЕД), 90% предузећа је изјавило да је укидањенакнаде за конверзију позитивно утицало на њихово пословање.

НАЛЕД-ово истраживање показало је да скоро половина компанија, које су поднеле или се спремају да поднесу захтев за претварање права коришћења грађевинског земљишта у право својине, планира инвестиције на тим локацијама, трећина је у поступак ушла како би постали власници грађевинског земљишта, а само 11 одсто планира да прода плацеве (на  којима ће неки нови инвеститори сигурно улагати новац у нове пројекте). Од привредника, који су се у анкети изјаснили да планирају нове инвестиције на том земљишту, две трећине (66 одсто) улагаће у производне и енергетске објекте и складишни простор а сваки четврти намерава да гради стамбено-пословне објекте. Трећина анкетираних предузећа очекује да ће после завршене конверзије инвестирати између 500.000 и милион евра, свако пето предузеће уложиће од милион до пет милиона, а 17 одсто наводи да ће инвестирати више од пет милиона евра. Просечна површина грађевинског земљишта, које је предмет захтева за конверзију, према резултатима истраживања износи 3,5 хектара. Укупно посматрано, за грађевинско земљиште површине око 1,2 милиона квадратних метара (за које се неће  плаћати накнада за конверзију) планиране су инвестиције од чак 88 милиона евра. За очекивати је да ће тако велике инвестиције после реализације донети много више новца (кроз порезе и доприносе) у државни буџет од оних 30 милиона евра које је држава прикупила наплатом накнаде за конверзију у периоду од 2013. до 2023. године.

Укупна вредност инвестиција је око 88милиона евра на 1,2 милиона квадратнихметара земљишта на земљи за коју се неће наплаћивати накнада за конверзију.

Део буџетских прихода доћи ће и из зарада новозапослених, који ће на тај начин стећи већу куповну моћ и тако својом потрошњом утицати на раст бруто домаћег производа. Половина испитаника у истраживању НАЛЕД-а очекује да ће бесплатна конверзија позитивно утицати на раст запослености после реализације планираних инвестиција и да ће свака  инвестиција допринети у просеку са око 50 нових радних места. 

Како све то изгледа на конкретним примерима инвестирања могуће је сагледати у случајевима три велике – једне домаће и две иностране – компаније.

Познати домаћи произвођач хране Неопланта, чланица НЕЛТ Групе, до скоро је одустајала од проширења капацитета због немогућности добијања грађевинске дозволе за изградњу. Али, после успешно спроведеног поступка конверзије без накнаде покренут је пројекат  инсталације соларних панела што ће компанији донети огромне енергетске уштеде, шансу да се даље развија и запошљава нове раднике. Иначе, соларни панели требало би да обезбеде 30 одсто годишњих потреба Неопланте за електричном енергијом. Инвестиција ће коштати око два милиона евра и биће велики корак у коришћењу зелене енергије, чиме ће читав процес производње у значајној мери бити ослоњен на еколошки прихватљив начин рада.

Према истраживању НАЛЕД-а, половинаиспитаника предвиђа да ће политика слободне конверзије позитивно утицати на запошљавање, при чему свака инвестицијапотенцијално отвара око 50 нових радних места.

Бесплатна конверзија земљишта значајно ће убрзати још две велике инвестиције. Нишка фабрика дувана Филип Морис инвестираће 100 милиона долара у проширење производње (бездимни дувански производи) и своју укупну инвестицију у Србији (после 23 година пословања) заокружити на милијарду долара. А познати произвођач безалкохолних пића Кока Кола још прошле јесени поднела је захтев за конверзију права коришћења грађевинског земљишта у право својине без накнаде јер планира инвестицију од 35 милиона евра.

У свим овим инвестиционим пројектима важну улогу има грађевинска индустрија која треба да гради нове производно-складишне просторе и стамбено-пословне објекте. Очекује се да ће бесплатна конверзија земљишта допринети даљем расту грађевинарства које је прошле године забележило скромнији раст него 2022 (међугодишњи раст издатих грађевинских дозвола био је 1,4 одсто и за 5,1 одсто нижи је био број поднетих захтева за локацијске услове). Међутим, за било какав раст грађевинског сектора биће потребни нови радници којих у Србији нема довољно. Да би тај проблем донекле био ублажен Србија је отворила тржиште радне снаге у оквиру иницијативе Отворени Балкан и тиме омогућила слободно кретање радника са Северном Македонијом и Албанијом. Иако се често изражавала скепса у делотворност те идеје, за само месец дана пријавило се 2.200 заинтересованих радника да ради у Београду и Србији. Највише заинтересованих је из Северне Македоније. Сектор у Србији коме је најпотребнија радна снага је грађевинарство, па се очекује да ће прилив заинтересованих радника из две земље-партнера (Северне Маккедоније и Албаније) у Отвореном Балкану бити још већи. Томе доприносе и недавно објављени подаци о спремности српских послодаваца да се прилагођавају кретањима на тржишту рада и усклађују зараде у грађевинској индустрији. Несумњиво је да је српско тржиште грађевинске радне снаге регионално конкурентно што се тиче зарада јер се месечна понуда зарада, у зависности од врсте посла, креће од 800 до 1.750 евра уз друге бенефиције као што су плаћен додатни рад на терену, обезбеђен смештај, плаћен превоз и топли оброк.

Да би решила недостатак радне снаге, Србија је искористила иницијативу Отворени Балкан да отвори своје тржиште рада за раднике из Северне Македоније и Албаније,омогућавајући им слободно кретање.

Према до сада доступним инвестиционим плановима Србија би и наредних година требало да буде земља прилива грађевинских радника из региона, без обзира да ли ће они долазити у оквиру иницијативе Отворени Балкан или другим тржишним и неформалним каналима (мисли се, пре свега, на раднике из Босне и Херцеговине и Црне Горе). Потреба за новом квалификованом радном снагом у грађевинарству биће још више изражена због великих инфраструктурних пројеката – аутопутеви, железница, ЕXПО27, метро – које држава Србија реализује кроз модел јавно-приватног партнерства са великим и познатим међународним компанијама. У том контексту за очекивати је да тржиште радне снаге неопходне грађевинарству буде још конкурентније.