Одбројавање за Рафу

Одбројавање је почело. Преговори о примирју су укопани, конфликт с Ираном је избегнут, па се израелска армија припрема за офанзиву на југ појаса Газе, последње уточише око 1,4 милиона палестинских избеглица.

„Припремамо се за најгоре и знамо да ће доћи ускоро”, каже један хуманитарни радник с египатске стране границе очекујући врх хуманитарне кризе. Каиро понавља да је предузео све мере како би се избегли сви „незаконити уласци на египатску територију”.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху две недеље понавља да је одређен датум копненог напада на град Рафу и његову околину дуж границе с Египтом. Хуманитарне агенције и дипломате процењују да би операција могла да почне крајем овог месеца или почетком маја и упозоравају да би се тиме драматично увећао број од већ 35.000 погинулих палестинских цивила.

Суочен са свакодневним протестима по Тел Авиву и Јерусалиму зато што му приоритет није ослобађање стотинак преосталих талаца у рукама Хамаса, Нетанјаху свакако жели офанзиву на Рафу како би покушао да коначно уништи палестински Хамас и испуни обећање дато после масакра 1.200 јеврејских цивила 7. октобра прошле године.

Данас готово нико не верује у способност америчке администрације да убеди Нетанјахуа да одустане од копненог напада на југ појаса Газе, али према извештајима из Израела, операције Израелских одбрамбених снага (ИДФ) започеле би касније како би се удовољило захтеву Вашингтона да пре напада буде успостављана ефикасна шема помоћи и евакуације цивила.

Високи израелски званичник брифовао је америчке партнере, али је Бела кућа дала до знања да није задовољна.

„И даље разговарамо и наставићемо да притискамо за нашу перспективу”, изјавио је саветник за националну безбедност Џејк Саливан подразумевајући под „перспективом” уздржавање од велике офанзиве.

Нетанјаху није у позицији да игнорише америчке захтеве за спречавање нове хуманитарне катастрофе. Пре више од два месеца наредио је да ИДФ осмисли планове евакуације цивила како би задовољио Американце. Јужно и западно од Кан Јуниса подигнуто је насеље од 40.000 шатора капацитета од 10 до 12 особа, али координација масовне евакуације још није ни почела.

Израелски званичници предвиђају да би евакуација цивила из сектора Рафе могла да траје око месец дана и да би тек после тога уследила велика офанзива против Хамаса. Ратни кабинет требало би да у наредне две недеље ауторизује евакуацију.

Американци су у међувремену потврдили да су Израелци остварили напредак повећавајући доток помоћи у појас Газе, иако хуманитарне агенције УН упозоравају да је то далеко од неопходног. Амерички ратни бродови распоредили су се на обали око града Газе, где треба да подигну привремену луку у коју би била допремана помоћ с Кипра. Очекује се да провизорно пристаниште постане оперативно почетком маја.

ИДФ саопштава да су две бригаде спремне да буду распоређене по централним деловима појаса Газе како би обезбеђивале коридор ка југу палестинске енклаве. Шеф израелског Генералштаба Херци Халеви и директор обавештајне службе Шин бет посетили су у среду Каиро како би египатске званичнике обавестили о току припрема.

Могуће је, међутим, да се Нетанјахуу не жури. У његовом је личном интересу да не заврши рат и тако одложи суочавање с одговорношћу коју има због шокантног Хамасовог напада пре скоро седам месеци.

Премијер нема одговоре на питања како ће се осигурати безбедност Израела дуж границе с Газом током постхамасовог периода, али ни да ли би офанзива решила талачку кризу. Одлагање напада могло би Нетанјахуу да донесе неке политичке поене код западних савезника, али и да поткопа сваку могућност стварања независне палестинске државе.

Који су планови за „дан после офанзиве”? Каква би била улога агенције УН за палестинске избеглице, пошто је независна истрага показала да Израел не располаже никаквим подацима који би потврдили његово раније тврђење да је 12 локалаца запослених у УНРВА учествовало у нападу 7. октобра – што је САД и неке западне земље навело да обуставе финансирање агенције.

Нема одговора ни на питање каква је будућност Палестинске управе, која је ограничена на окупирану Западну обалу. Да ли би власт председника Махмуда Абаса имала улогу у појасу Газе заједно с арапским савезницима? С офанзивом на Рафу или без ње, Палестинска управа је озбиљно ослабљена јер није показала очекивано лидерство ни током рата у Гази, ни поводом готово свакодневних израелских напада на Западној обали.