Европске метрополе најпопуларније у пролеће

Наредне нерадне дане око Првог маја и Васкрса велики број наших грађана ће искористити да отпутује у европске метрополе, које су традиционално најпопуларније дестинације у пролеће и јесен.

У празничној сеоби Срба највише се опредељујемо за Истанбул, Солун, Софију, Темишвар, Будимпешту, Праг, Беч, Берлин и Северну Италију, и то углавном аутобусом. Агенције за ове градове нуде аранжмане од једног до шест ноћења, а цене се крећу од 60 до 250 евра, каже за „Политику” Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција (Јута).

Иако се цела Европа и даље бори са инфлацијом, чини се да наши људи не воле да штеде на путовањима, с обзиром на то да је према подацима Јуте ове године уплаћено између пет и седам одсто више аранжмана него лане. Предах од посла се мора направити, макар негде у региону, те се и даље у великој мери посећују Босна и Херцеговина, Северна Македонија и Црна Гора, које су уједно и најјефтиније дестинације. А они малобројнији који се одлуче да путују авионом за празнике углавном лете по Старом континенту.

„То је захваљујући великом броју редовних линија ’Ер Србије’. Пре неколико месеци је отворена нова линија до Лисабона. Тамо је сада топло и лепо време, а то је оно што привлачи људе. Шпанија и Италија су такође занимљиве, а потпуни хит ове године је Амстердам, јер су сви аранжмани распродати”, истиче Сеничић.

Ако одемо још један корак даље, онда су то арапске и земље Медитерана.

„Дубаи се посећује током целе године, али посебно у овом периоду, када већ почињу високе температуре. Увек од Васкрса, без обзира на то да ли он пада средином априла или овако почетком маја, крећу и редовни чартер-летови за Египат. Они су углавном сви распродати, јер је тамо већ почела летња сезона и температура мора је преко 27 степени. Важно је још поменути и медитеранска острва Кипар и Малту и то је отприлике оно најзначајније што се тиче дестинација ван Србије”, каже директор Јуте.

С друге стране, Међународни празник рада, који се обележава у већини земаља, допринеће и домаћем туризму. Око 83 одосто капацитета хотела је попуњено, а бар половину од тога су резервисали странци, каже наш саговорник.

„Турска је за нас битно тржиште, јер имамо 10 редовних линија за ту земљу. То је неколико хиљада људи који током дана прође из једну у другу државу. Обнављање линије са Пекингом ће сигурно допринети већем броју кинеских туриста, јер први предуслов да дестинација може да ради са странцима јесте њена доступност”, наводи Александар Сеничић и додаје да посетиоце из Азије највише привлачи природа, попут Златибора и војвођанских салаша.

„Они најчешће долазе у тзв. кружним турама. У Европи проводе између 10 и 15 дана и за то време желе да обиђу неколико земаља. Ми смо 2014. године са колегама из туристичких организација из региона направили једно удружење, како бисмо заједно радили те кружне туре. Дакле, они неколико дана проведу у Хрватској, па онда у Босни и Црној Гори, па у Србији, или обрнуто. Сада су се ту укључиле и Северна Македонија и Албанија, те туристима нудимо широк избор. Када вам долазе људи са другог континента, они не желе да проведу толико времена у једном граду, већ да виде што је више могуће и боље се упознају са културом”, каже Сеничић.

За разлику од њих, наше комшије најчешће долазе због ноћног живота, и то не само београдског.

„Цео тај део источне и јужне Србије, Бугари и Румуни већ у јануару почињу да резервишу за дочек наредне Нове године. То већ дуго тако функционише, а један од разлога, иако није атрактивно да се о томе прича, јесте то што је код нас дозвољено пушење у затвореном. Такође, одговарају им и цене, воле наш менталитет, храну и начин забаве”, закључује директор Јуте.

Београд највише посећују Руси, па Турци

Према подацима које смо добили из Туристичке организације Београд, у прва два месеца 2024. број страних туриста у нашем главном граду је износио 127.774, што је за 11.409 више него за исти период лане. Највише их одседа у приватним собама и апартманима, око 40 одсто, а у хотелима их је 31,8 процената. Њихов смештај се најчешће налази у општинама Стари град и Нови Београд, док су на зачељу табеле Сопот и Барајево.