Колико Израел кошта ратовање са Хамасом

Операцијама у Гази Израел озбиљно нарушава имиџ сопствене демократије у свету, док снажна милитаризација поткопава темеље просперитета у земљи. Пола године рата нанело је огромне штете националној економији, а готово све пројекције за будућност су негативне.

Досадашња директна цена конфликта – трошкови војних операција и компензације за цивиле и резервисте – цени се на 56 милијарди долара. Израел је суочен са новим приоритетима од којих ниједан није повољан по економију. Повећана су издавања за армију чиме је прекинут тренд од 1990. током кога је удео војне потрошње у бруто националном производу (БНП) смањен за две трећине. Нови буџет предвиђа у наредним годинама додатних 5,4 милијарде долара за армију.

Око 360.000 резервиста, осам процената радне снаге, позвано је у активну војну службу, а неке процене кажу да је свих 14 одсто израелске радне снаге одвојено од радних места и данас је у униформи. Око 80.000 Израелаца размештено је из северних области према граници са Либаном где су у току свакодневни сукоби са Хезболасима, а одмах после избијања рата расељено је више од 100.000 људи из пограничних области према појасу Газе, где је Хамас 7. октобра извршио масакр над 1.200 јеврејских цивила.

И једне и друге плаћа држава суочена са додатним проблемом: палестински радници из Газе и са окупиране Западне обале уклоњени су из свих привредних активности, што је узроковало озбиљне потресе на тржишту рада. Некада растућа привреда је у последња три месеца 2023. забележила пaд од чак 19,4 процента у односу на исти период годину дана раније, потврдио је израелски Централни биро за статистику, што је највећи пад од времена пандемије. Инвестиције бележе пад од 67 процената. Извоз се смањио за 18,3 одсто. Грађевински сектор недељно губи око 650 милиона долара, док је тржиште некретнина забележило најгори пад активности у последње три деценије.

У првим недељама после избијања рата, тек сваки пети Израелац је процењивао да су лична примања „значајно” или „веома снажно” погођена сукобом, али тај проценат се у међувремену значајно увећао. Потрошња становништва смањена је за 26,9 одсто, а употреба кредитних картица пала је за најмање 25 процената.

Сектор високе технологије, машина развоја националне економије, озбиљно је погођен пошто ова индустрија окупља махом млађе мушкарце, управо оне који су сада у армији. Радови на пројектима су прекинути, уговори нису потписани. Стопирана су пословања, студије, састанци по иностранству или презентације од којих зависи будућност читавих компанија. Инвестиције у технолошке компаније смањене су 58 одсто.

ИТ сектор, који је Израел учинио славним на светским тржиштима, једини пролази неозлеђен. „За разлику од других сектора, геополитичке тензије појачавају интерес у улагања у сајбер-компаније”, изјавио је за Ројтерс Амир Рапапорт, оснивач компаније „Сајбертек глобал”. „Стога очекујемо појачане инвестиције у израелске сајбер-компаније и у нове стартапе који се баве тренутним претњама.”

Агенција за кредитне рејтинге Фич предвиђа буџетски дефицит од 6,8 процената и саопштава да очекује да ће се удео дуга у БНП-у повећати на 65,7 одсто.

„Очекујемо у кратком периоду скок процента дуга у БДП и повећање војних трошкова у контексту подељене домаће политике и неизвесних макроекономских перспектива које би могле да ограниче способност Израела да обори задуженост у будућности”, саопштила је агенција.

Агенција Муди предвиђа пад укупне привредне активности за 1,4 процента и у фебруару је кредитни рејтинг Израела оборила са А1 на А2 уз слично тумачење да рат носи политичке ризике, да слаби институције и фискалну моћ. Предвиђајући наставак кризе, агенција очекује ново обарање кредитног рејтинга некада једне од најуспешнијих привреда Блиског истока.

Конфликт који је давно премашио цену јомкипурског рата 1973. једном ће се завршити, али они који се врате са фронта Газе биће чешће позивани у резервни састав армије. За економију и бизнис то ће значити нове трошкове какви нису постојали деценијама.