Субота, 06.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Повећан број крпеља, пратити место уједа месец дана

Повећан број крпеља, пратити место уједа месец дана
(Pixabay)

Због предстојећих првомајских и ускршњих празника очекује се дужи боравак у природи, где је повећан број крпеља, које грађани не треба сами да уклањају ако примете ујед, већ да се јаве у најближу здравствену установу, рекла је данас докторка Милена Турубатовић из Дома здравља Савски венац.

 Турубатовић је за Танјуг упозорила да по повратку из природе обавезно треба урадити самопреглед тела и да крпељи највише воле топла и скривена места, превоје врата, пазуха, косе, колена и лактова.

„Битно је да у наредних месец дана пратимо место уједа зато што први симптоми не морају да се појаве одмах, а то црвенило које се обично прво јавља може и у наредних месец дана”, рекла је она.

Саветовала је облачење светле одеће, дубоких патика, дугих чарапа, да имају што мање простора да могу да дођу у додир с телом. „Обавезно је када се вратимо из природе да урадимо самопреглед свој тела. Крпељи највише воле топла и скривена места, у смислу превоја врата, пазуха, косе, колена, лактова. Битно је да у наредних месец дана пратимо то место уједа зато што први симптоми не морају да се појаве одмах, а то црвенило које се обично прво јавља може и у наредних месец дана”, рекла је Турубатовић.

Турубатовић упозорава да и у случају да се не појави црвенило постоји могућност да дође до појаве високе температуре, малаксалости, болова у зглобовима или неког неуролошког проблема и наглашава да се у том случају треба јавити лекару. „Крпеља не треба сами да га скидамо. Не треба га натапати ни алкохолом, ни бензионом, ацетоном или гасом. Све оно што се можда пре много година сматрало да треба сада никако немојте радити. Не дирајте га и не натапајте, већ се јавите најближем Дому здравља да би га медицинско особље правилно скинуло. Код лошег и нестручног скидања крпеља већа је могућност заражавања”, рекла је Турубатовић.

Она је појаснила да постоји могуће анализе крпеља, како би се испитало да ли је заражен.

„Неке лабораторије раде анализу. Када се скине крпељ стави се у физиолошки раствор или у обичну воду и однесе се на анализу да би се видело да ли уопште има заражену бактерију која изазива лајмску болест”, додала је Турубатовић.

Додала је да последњих година постоји пораст заражених крпеља, а да је пре десетак година проценат заражености био 20 до 30 посто. „Последњих година истраживања и све анализе које се раде показују да је та зараженост крпеља на подручју Београда и 70 одсто”, упозорава Турубатовић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.