Данас је Велики четвртак

Српска православна црква данас обележава Велики четвртак (Велико бденије). Овај покретни празник обележила су четири велика догађаја: свето прање ногу ученицима, тајна вечера, чудесна Исусова молитва и на крају његово издајство и хапшење. Тога дана је на Тајној вечери установљена Света тајна причешћа. У храмовима се служи Литургија Светог Василија Великог, а увече 12 одломака из Јеванђеља о страдању Христовом.

Знао је...

Христ се са ученицима вратио у Јерусалим, где је била Тајна вечера, на којој је установљена Света тајна причешћа. Такође, својим ученицима је опрао ноге, учећи их сопственим примером како треба да служе једни другима. Заповедио им је и да љубе једни друге: „Да љубите једни друге као што ја вас љубим”. Говорио је о предстојећем страдању и свему што ће му се догодити ‒ унапред је знао све шта ће уследити и прихватио као нужност која се мора десити и којом се заокружује његова мисија на земљи. Изговорио је Првосвештеничку молитву, помоливши се за своје ученике и све који због њихових речи буду поверовали.

Знао је и да ће га се одрећи два ученика Јуда Искариотски и Симон Петар, као и да ће га један од њих издати и учествовати у његовом хапшењу од стране власти Рима.

Исус је затим отишао у Гетсимански врт, где се молио: „Авај, Оче, све је могуће теби; пронеси ову чашу мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти” (Мар.14:36). Јуда, који је дан раније отишао и питао власти шта ће му дати ако изда Исуса, знао је за овај врт, јер се Исус ту често окупљао са ученицима, и дошао је да га покаже, и то целивајући га. Христ га је упитао да ли целивањем издаје сина човечијега, на шта није добио одговор, већ су га одвели на суђење.

Петар је те ноћи поклекао и три пута се од вечери до зоре одрекао Исуса када су га питали да ли је он један од ученика и да ли је био са Исусом. Кад је трећи пут рекао да није, петао је закукурикао и Петар се сетио Исусових речи. Схватио је колики је његов пад, покајао се из дубине душе и плакао, молећи опроштај.

Јуда је схватио да је то што је урадио ужасно. Дошао је у храм и бацио новац. Рекао је да је издао крв невину, али није био спреман на покајање и није могао да моли за опроштај. У очајању се обесио и остао запамћен само као издајник. Првосвештеници нису хтели да тај новац ставе у благајну храма. Купљена је њива да се сахрањују странци. Прозвана је Крвна њива, јер је за крвави новац купљена.

Тајна вечера

На сајту СПЦ стоји објашњење теолога Бранислава Илића:

‒ Централни и особито важан спомен Великог четвртка јесте Христова Тајанствена вечера, на којој је Он заблагодаривши Оцу, преломивши и осветивши дао хлеб својим Светим ученицама и апостолима рекавши: „Узмите, једите; ово је тело моје.” и „Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога Завета која се пролива за вас и за многе ради отпуштења грехова” (Мт. 26, 26-28) Црква Божја од овог тренутка до данас, није ништа друго до једна непрестана Тајна вечера, једно вечно сабрање у име Господње и заједничарење са Њим јединим истинским Свештенослужитељем.

Погрешна пракса клечања

Илић истиче неопходну напомену:

‒ У нашим крајевима усталила се једна веома лоша и погрешна пракса клечања за време читања Страсних Еванђеља, која указује на недовољну литургијску свест, као и на уношење идивидуалне (личне) побожности на заједничко богослужење. Канонски поредак налаже да у овом периоду, па све до вечерњег на Педесетницу, нема клечања. Са друге стране, ђакон нас пре читања ових Еванђеља позива да смерно (усправно) стојимо и са сваком пажњом слушамо Еванђелске одељке о страдању Господњем. На заједничном (саборном) богослужењу није дозвољено изражавати некакву личну побожност, већ у духу саборности и заједништва, прилагођавамо се вишевековном богослужбеном поретку, и тако целокупно биће човечије учествује како положајем, тако и покретима свога тела, не реметећи освештани и благословени богослужбени поредак.