УН поново осудиле ембарго САД против Кубе

АНАЛИЗА ВЕСТИ
И ове јесени, већ седамнаести пут, свет је на Генералној скупштини УН у Њујорку осудио полувековне санкције према Куби и позвао да се оне хитно укину. Чуло се као готово једногласни апел да се блокадом крши међународно право, постулати оснивачке повеље Уједињених нација, да је ембарго непримерен новом времену, да угрожава животе стотина хиљада људи, да је нецивилизацијски атак на основна људска права, противан уверењима о глобалној слободној трговини…Сто осамдесет пет земаља, цела Европа, Латинска Америка, Африка, Индија, Кина, Русија…сложиле су се са апелом да се санкције САД према Куби хитно укину. Против су биле уз САД још Палау и Израел, уздржана Маршалска Острва и Микронезија, одсутни Салвадор и Ирак.

Откако је ова резолуција први пут изнета на изјашњавање после пада Берлинског зида и окончања хладног рата, број земаља против насилне блокаде је растао сваке године: 1992. само је 59 земаља гласало за ову резолуцију, 2004. за укидање санкција било је 179 држава, 2005. –182, прошле године 184, а ове 185….

Али ова глобална демократија није ни најмање утицала на Вашингтон који је блокирао комунистичко острво у јеку хладног рата, после неуспешне инвазије у Заливу свиња, пре 46 година. Обруч око Кубе, уведен пре него што се сенатор из Илиноиса Барак Обама и родио(како је то у беседи пред парламентом УН приметио министар спољних послова Кубе, позвавши се на доб демократског председничког кандидата) и даље је на пуној снази.

Медији у Америци једва су понеким агенцијским словцем известили о прекјучерашњим збивањима у Њујорку, где је амерички став прегласало 185 земаља, од којих су многе традиционални савезници Вашингтона. „САД не треба да кроје своје законе у складу са мишљењем Уједињених нација”, написао је у уводнику на дан гласања Генералне скупштине УН „Лос Анђелес тајмс”. Подсећа се да се чак и Колумбија, једна од ретких земаља са латиноамеричког континента чија је власт остала „проамеричка”, успротивила оваквој врсти акција, и препоручила да „чланице УН крену ка изградњи међусобно пријатељских односа”. Европска унија је јасно ставила до знања да се противи „екстратериторијалном ширењу америчког ембарга”.

Блокада Кубе изазива гнев готово целог света, ембарго је добрано надживео хладни рат и за сада нема воље за његово укидање, иако је очигледно да није постигао свој циљ. Напротив, покушај Вашингтона да подстакне промену режима на Куби, гушећи је економском блокадом, изазвао је супротан ефекат. Власти у Хавани с правом за многе егзистенцијалне недаће свога становништва оптужују оног који је „драконским обручом око острва покушао да их угуши”. Чак ни пустош коју су летос оставила два најразорнија урагана у историји карипских олуја није, констатује калифорнијски лист, утицала на то да се подстакне масовније народно незадовољство. „Америчке санкције погодиле су најсиромашније, угрозиле болесне и немоћне, а ојачале Фидела и Раула Кастра.”

Оно што су узалуд тражили народи света пуних седамнаест година, можда ће се делимично остварити после председничких избора у САД. Опрезан због неопходних гласова бројних кубанских Американаца на Флориди, који су већином загрижени „антикастристи”, Барак Обама је ипак наговестио да се не слаже са свим аспектима америчког ембарга.Американцима кубанског порекла не би, рецимо, требало ограничавати путовања у своју првобитну домовину, нити им забрањивати да својим породицама шаљу новац и пакете, усудио се да каже сенатор из Илиноиса.