Обамин медијски вихор

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 30. октобра – Нећете ваљда да својим појављивањем прекидате и програм телевизије коју ја гледам, завапила је десетогодишњакиња. Изнудила је родитељима обећање да ће „поштедети” њен канал с Дизнијевим филмовима.

Сцена се одиграла у кући америчког председничког кандидата Барака Обаме, а јавности ју је обелоданила његова супруга Мишел. То што је у породичном разјашњавању издејствовала њихова старија кћерка Малија (млађа је седмогодишња Наташа, звана Саша), нису успели да постигну други грађани: Обама их „засипа” с малих екрана, као досад ниједан такмац за преузимање државног кормила.

Због његовог синоћног получасовног пропагандног програма, телевизија Фокс (која иначе подржава републиканског кандидата Џона Мекејна) убедила је организаторе финала бејзбола, од којих је откупила право преноса, да почетак меча одложе за неколико минута. Тако нешто се никад није догодило, констатују хроничари, имајући у виду не само кашњење утакмице, него и друга Обамина померања граница медијског општења „изван уобичајеног”.

Седам телевизијских канала истовремено је преносило његов „инфомершал” (кованица, на енглеском, информације и комерцијалног оглашавања) којим се он представио као лидер спреман и способан да решава најважније проблеме суграђана. Специјалисти махом оцењују да се радило о „технички савршеном” приказу, напомињући при том допринос престижних професионалаца попут Дејвиса Гугенхајма (редитеља документарца „Неугодна истина”, добитника Оскара). Двојицу уредника, Ерика Смита и Марка Патнама, „инфомершела” (могли бисмо да кажемо инфоогласа, или инфорекламе) приређивач „Тајма” је чак сврстао у једну од својих дневних ранг-листи „пет најважнијих америчких политичара који се не такмиче за председника САД”.

У получасовном програму, приказане су свакодневне муке нижег слоја америчког друштва, као и подршка који Обамин програм њиховог ублажавања добија с разних страна, нарочито од истакнутих личности из крајева у којима с Мекејном још води „мртву трку”. Ниједном нису поменути, при том, ни Мекејн ни републиканци, па ни конкретно решавање проблема: чикашки демократа је испољио, пре свега комуникациони дар, у коме је, међу политичарима, такорећи без премца.

У једном од тих пасажа у којима комбинује себе као посвећеника остваривању великих националних нада истакао је: „Нисам савршен, нити ћу бити савршен председник. Али, обећавам да ћу вам увек говорити оно што мислим и за шта се залажем, да ћу увек бити честит према вама у погледу изазова с којима се суочавамо, да ћу вас уважавати кад се не слажемо, и што је најважније – отворићу врата власти и тражити да се поново укључите у демократију која вама и припада.”

Највише се посветио најавама побољшања положаја слојева средњег и нижег материјалног стања, система здравства и образовања, па и односа са светом. Укратко: настојао је да увери бираче да ће бити у праву ако 4. новембра гласају за њега и тако потврде анкете које му дају предност, у просеку седам-осам одсто, над Мекејном.

Обама се, истовремено, потврђује као ванредни медијски феномен. Рекордне прилоге прикупио је, добрим делом, посредством Интернета а сада се испоставља као „владар” малих екрана.

Комбинација му делује, кажу, супериорно. Убрао је досад највећу новчану изборну потпору, у износу од око 600 милиона долара, што је сума, према рачуници Си-Ен-Ена, која достиже укупни финансијски биланс двојице финалиста у трци ка Белој кући, реизабраног Џорџа Буша и пораженог Џона Керија.

Уједно, додаје се, остварио је убедљиву надмоћ над супарничким Мекејном у телевизијском оглашавању. Према још неозваниченим подацима на том пољу, Обама је у ту врсту надметања уложио преко 200 милиона долара, два до три пута више од ривала.

Неки му замерају такву надмоћ, несклад са солидарношћу коју изражава према онима који једва састављају крај с крајем. Други кажу да је демонстрирао најбитније, од конкурента има више новца, а тиме и присталица, па да га је получасовним „инфоогласом”, за који је, како се рачуна, дао око четири милиона долара, просто „закуцао”.

Мекејнов штаб сугерише да Обама тако „купује изборе док продаје празна обећања”. Оптужује га да је и отпадник од система на чије чело претендује, да је „прераспоређивач” националног блага, који ће одузимати од имућних и делити другима, да је, другим речима „социјалиста” па и „марксиста”.

Само још фали да кажу да сам потајни комуниста јер сам своје играчке у обданишту и сендвич у средњој школи, делио с другарима, одговорио је Обама. Образлажући предлог да се повећају порези онима који зарађују више од 250.000 долара годишње, позвао је 20.000 учесника митинга на Флориди да руку подигне свако ко зарађује мање од поменуте своте. Готово сви су се изјаснили као такви.