„Лабудица” 25 година чека обнову

Саграђена је пре безмало једног века. Њену лепоту ни до данас не може да засени ниједна палата у Главној улици, а пред том Лабудицом, како су је Земунци називали, куле које се множе широм града заувек ће остати ружни пачићи. Заједно са зградом некадашње Државне штампарије БИГЗ-ом и здањем Бановине у Новом Саду чини трилогију једног од највећих српских архитеката Драгише Брашована. Оштећена је у НАТО бомбардовању пре четврт века и до сада никада није у потпуности обновљена. Ако је то за утеху, није на списку зграда које ће бити порушене и замењене становима, хотелима и небодерима који парају небо. За њу постоји пројекат обнове, а када ће реконструкција почети и ко ће је финансирати – још није познато.

Она је зграда Команде ваздухопловства у Земуну. Једна је од највећих и најдоминантнијих грађевина у оквиру просторне културно-историјске целине „Старо језгро Земуна”. Када мајстори коначно, како надлежни кажу – у скоријој будућности, уђу у то здање на Авијатичарском тргу, имаће много посла. Јер, оштећења која су јој нанели НАТО пројектили 5. априла 1999. године нису мала – погодили су средишњи сегмент здања, онај који избија на Главну улицу и кулу са дворишне стране.

– Предвиђено је рушење и уклањање свих оштећених делова и израда армиранобетонских ојачања конструкције целог објекта. С обзиром на то да је објекат претрпео веома велика оштећења од бомбардовања, пројектом архитектуре обрађени су сви грађевински радови који предвиђају очување стабилних, уклањање оштећених зиданих делова фасадних зидова, као и зидање нових делова фасадних зидова на месту порушених. У оквиру санације планирана је рестаурација и конзервација фасадне пластике и скулптуре Икара – навео је у писаним одговорима нашем листу Градски завод за заштиту споменика културе.

Стручњаци ове установе сачинили су пројекат реконструкције, санације и ревитализације објекта Команде ваздухопловства, који чим добије све сагласности Министарства одбране и кад буде изабран извођач радова може и да се реализује. Израду пројекта финансирао је Град Београд пре три године, напомињу у Заводу и додају да је за обнову потребно око 1,6 милијарди динара.

То здање југословенске модерне из периода између два светска рата задржаће исту намену, а ентеријер ће бити адаптиран. Главни улаз, као и сви други, остаје у функцији, као и главни холови и ходници, док се хоризонталне и вертикалне комуникације у објекту задржавају у потпуности.

– Само се унутар канцеларијских простора планира прерасподела површина. Формирање меморијалног изложбеног простора предвиђено је за трећи спрат. За четврти је планирано формирање простора за банкете са сепареима. Проходна кровна тераса биће очувана и она постаје екстензија простора за банкете – истичу у Заводу за заштиту споменика културе и подсећају на то да је јуна 2000. испред десног ризалита чеоне фасаде постављено спомен-обележје страдалим припадницима снага РВ и ПВО, током ваздушних напада 1999. године.

Осам година касније, зграда Команде ваздухопловства због својих архитектонских и културно-историјских вредности уписана је у регистар културних добара као појединачни споменик културе.

Брашован је грађевину монументалних размера замислио на оригиналан начин. Компоновао је основу у облику авиона, а фасаду је разделио на блокове са заобљеним крајевима између којих у центру доминира висока кула. Четвороспратно здање подигнуто је 1935. године на месту зграда некадашње Војне команде у Земуну са унутрашњим двориштем и предбаштом. Постављено је као самостална блок-зграда, конципирана и као део зграде Земунске војне команде у Главној улици 5, са којом чини урбанистичку целину. Статички прорачун и надзор био је поверен Милутину Миланковићу, српском научнику.

– Симетричан волумен главне фасаде наглашен је бочним ризалитима приземља и прва два спрата. Бочну фасаду карактерише уједначен ритам грађевинских отвора и дискретно и одмерено постављена волуминозна фигура Икара, који је својом митолошком симболиком везан за значење и намену објекта. Он поседује оригиналност, ликовну изражајност, композициону равнотежу делова и целине, унутрашњу динамику и склоност ка детаљу – наглашавају у Заводу за заштиту споменика културе.

Кажу да је Драгиша Брашован у Београд из Великог Бечкерека стигао 1920. године тихо и готово незапажено. Да ниједан објекат осим БИГЗ-а и зграде Команде ваздухопловства у престоници није пројектовао, и то би било довољно да постане бесмртни мајстор архитектуре. А у Београду их је потписао сијасет – зграде некадашње Есконтне банке у Нушићевој улици и Пензионог фонда Беочинске фабрике цемента на углу улица Браће Југовића и Деспота Стефана, хотел „Метропол” у Булевару краља Александра, бројне куће попут оне за Рихарда Шкарку у Делиградској улици или Ђорђа Генчића, у којој је данас Музеј Николе Тесле у Крунској улици, сопствену кућу у Страхињића Бана...