„Labudica” 25 godina čeka obnovu

Sagrađena je pre bezmalo jednog veka. Njenu lepotu ni do danas ne može da zaseni nijedna palata u Glavnoj ulici, a pred tom Labudicom, kako su je Zemunci nazivali, kule koje se množe širom grada zauvek će ostati ružni pačići. Zajedno sa zgradom nekadašnje Državne štamparije BIGZ-om i zdanjem Banovine u Novom Sadu čini trilogiju jednog od najvećih srpskih arhitekata Dragiše Brašovana. Oštećena je u NATO bombardovanju pre četvrt veka i do sada nikada nije u potpunosti obnovljena. Ako je to za utehu, nije na spisku zgrada koje će biti porušene i zamenjene stanovima, hotelima i neboderima koji paraju nebo. Za nju postoji projekat obnove, a kada će rekonstrukcija početi i ko će je finansirati – još nije poznato.

Ona je zgrada Komande vazduhoplovstva u Zemunu. Jedna je od najvećih i najdominantnijih građevina u okviru prostorne kulturno-istorijske celine „Staro jezgro Zemuna”. Kada majstori konačno, kako nadležni kažu – u skorijoj budućnosti, uđu u to zdanje na Avijatičarskom trgu, imaće mnogo posla. Jer, oštećenja koja su joj naneli NATO projektili 5. aprila 1999. godine nisu mala – pogodili su središnji segment zdanja, onaj koji izbija na Glavnu ulicu i kulu sa dvorišne strane.

– Predviđeno je rušenje i uklanjanje svih oštećenih delova i izrada armiranobetonskih ojačanja konstrukcije celog objekta. S obzirom na to da je objekat pretrpeo veoma velika oštećenja od bombardovanja, projektom arhitekture obrađeni su svi građevinski radovi koji predviđaju očuvanje stabilnih, uklanjanje oštećenih zidanih delova fasadnih zidova, kao i zidanje novih delova fasadnih zidova na mestu porušenih. U okviru sanacije planirana je restauracija i konzervacija fasadne plastike i skulpture Ikara – naveo je u pisanim odgovorima našem listu Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture.

Stručnjaci ove ustanove sačinili su projekat rekonstrukcije, sanacije i revitalizacije objekta Komande vazduhoplovstva, koji čim dobije sve saglasnosti Ministarstva odbrane i kad bude izabran izvođač radova može i da se realizuje. Izradu projekta finansirao je Grad Beograd pre tri godine, napominju u Zavodu i dodaju da je za obnovu potrebno oko 1,6 milijardi dinara.

To zdanje jugoslovenske moderne iz perioda između dva svetska rata zadržaće istu namenu, a enterijer će biti adaptiran. Glavni ulaz, kao i svi drugi, ostaje u funkciji, kao i glavni holovi i hodnici, dok se horizontalne i vertikalne komunikacije u objektu zadržavaju u potpunosti.

– Samo se unutar kancelarijskih prostora planira preraspodela površina. Formiranje memorijalnog izložbenog prostora predviđeno je za treći sprat. Za četvrti je planirano formiranje prostora za bankete sa separeima. Prohodna krovna terasa biće očuvana i ona postaje ekstenzija prostora za bankete – ističu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture i podsećaju na to da je juna 2000. ispred desnog rizalita čeone fasade postavljeno spomen-obeležje stradalim pripadnicima snaga RV i PVO, tokom vazdušnih napada 1999. godine.

Osam godina kasnije, zgrada Komande vazduhoplovstva zbog svojih arhitektonskih i kulturno-istorijskih vrednosti upisana je u registar kulturnih dobara kao pojedinačni spomenik kulture.

Brašovan je građevinu monumentalnih razmera zamislio na originalan način. Komponovao je osnovu u obliku aviona, a fasadu je razdelio na blokove sa zaobljenim krajevima između kojih u centru dominira visoka kula. Četvorospratno zdanje podignuto je 1935. godine na mestu zgrada nekadašnje Vojne komande u Zemunu sa unutrašnjim dvorištem i predbaštom. Postavljeno je kao samostalna blok-zgrada, koncipirana i kao deo zgrade Zemunske vojne komande u Glavnoj ulici 5, sa kojom čini urbanističku celinu. Statički proračun i nadzor bio je poveren Milutinu Milankoviću, srpskom naučniku.

– Simetričan volumen glavne fasade naglašen je bočnim rizalitima prizemlja i prva dva sprata. Bočnu fasadu karakteriše ujednačen ritam građevinskih otvora i diskretno i odmereno postavljena voluminozna figura Ikara, koji je svojom mitološkom simbolikom vezan za značenje i namenu objekta. On poseduje originalnost, likovnu izražajnost, kompozicionu ravnotežu delova i celine, unutrašnju dinamiku i sklonost ka detalju – naglašavaju u Zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Kažu da je Dragiša Brašovan u Beograd iz Velikog Bečkereka stigao 1920. godine tiho i gotovo nezapaženo. Da nijedan objekat osim BIGZ-a i zgrade Komande vazduhoplovstva u prestonici nije projektovao, i to bi bilo dovoljno da postane besmrtni majstor arhitekture. A u Beogradu ih je potpisao sijaset – zgrade nekadašnje Eskontne banke u Nušićevoj ulici i Penzionog fonda Beočinske fabrike cementa na uglu ulica Braće Jugovića i Despota Stefana, hotel „Metropol” u Bulevaru kralja Aleksandra, brojne kuće poput one za Riharda Škarku u Deligradskoj ulici ili Đorđa Genčića, u kojoj je danas Muzej Nikole Tesle u Krunskoj ulici, sopstvenu kuću u Strahinjića Bana...