Неостварена љубав колпортера Љубише

Горњи Милановац – У граду под Рудником, за последњих 60 година, била су само четворица колпортера, како се називају улични продавци новина. Први је био Миле Пикавица: сав његов „ЕПП” сводио би се на повремени повик: „Новине!”. Други, Божо Циганин, звани Мендес Франс, својим сталним муштеријама убацивао је јутарње новине кроз отворене прозоре кућа или остављао на прагу, а наплаћивао их је последњег дана у месецу. Трећи, Милан Џоф, био је прави галамџија. Када би на насловној страни „Политике” или „Вечерњих новости” осванула Титова фотографија, викао би улицом: „Иде, иде плави воз и у њему Тито Броз!”.

Три деценије после њих, колпортерства се прихватио тридесетогодишњи песник Љубиша Глишовић и одлучио да му то постане занимање. Продаје локалне „Таковске новине” и „ГМПРЕС”. И – заљубљен је до ушију, богами и више од тога. Та љубав као да је пресликана из неких давно прошлих, романтичнијих векова.

– Заљубљен сам у Снежану више од 15 година. Знате, прва љубав заборава нема. Није међу нама било ништа „онако”, већ права платонска љубав, али и то је нешто. После се она удала, за кога, не могу да вам кажем, али ја је и даље много волим – прича нам Љубиша.

Кад је неко заљубљен, онда песме пише. Штампао је Љубиша две збирке стихова, обе носе име његове љубави и свака од стотину песама у њима насловљена је са „Снежана”. Издавачи су биле новинске куће чије новине продаје, финансијери муштерије које од њега штампу купују. Потом је, на градском тргу, била промоција какву град, причају сведоци, никада није видео.

Ни ту се није зауставио. У дискотеци „Бабилон” је, ових дана, прославио 32. рођендан „своје” Снежане. Званице су били новинари, камермани, муштерије, било је и незваних, али добродошлих. Свих, осим слављенице. У поноћ се погасише светла, а дискотеку су осветлиле 32 упаљене свећице са рођенданске торте. Уз песму „Данас нам је диван дан”, сви су гости дували у пламичке свећица.

– Коштало ме је 500 евра, али не жалим. Читао сам и песме посвећене њој. Њене пријатељице су ми рекле да јој се песме много свиђају и да јој је драго што сам јој славио рођендан. Мало ми је жао што и Снежана није дошла, а оставио сам јој позивницу у поштанском сандучету. Али једном ће, ваљда, доћи јер ћу, од сада, сваке године штампати по једну збирку песама њој посвећених и сваког октобра обележавати њен рођендан – налази утеху у нади колпортер Љубиша Глишовић.