И синдикати разматрају положај платформских радника

Нестандардни рад је у порасту широм света и чешћи је у неформалној економији, у којој је ангажовано око две милијарде људи. Радници без уговора о раду најчешће не остварују права запослених, не учествују у колективном преговарању и на њих се не примењују колективни уговори. Смањен им је обим права из социјалног, здравственог и пензионог осигурања или су потпуно искључени, подложнији су повредама на раду, а немају ни право на синдикално удруживање. Зараде су обично ниже него код запослених, први бивају отпуштени када наступе кризе, а њих око 60 одсто се изјашњава да жели стални радни однос. Ипак, „платформски капитализам” је појава настала са интензивном дигитализацијом која је захваљујући глобализацији, развоју информационо-комуникационих технологија, глобалним ланцима снабдевања и пандемији, прожела све секторе економије и друштвених делатности, и допринела убрзању пословања, а тржиште рада учинила глобалним. Платформски радници, који своје зараде или хонораре остварују преко дигиталних платформи, ангажовани су делом за стране компаније (тзв. рад онлајн), а делом за предузећа регистрована у Србији (рад на локацији, где је углавном реч о достављању).

– Регулисање самих платформи још измиче законодавцима широм света. Први озбиљнији одговор нуди Директива Европске уније о платформском раду. Савез самосталних синдиката Србије разматра положај ових радника са аспекта заштите и унапређења њихових радних права, као и своје правце деловања ка њиховом организовању

До краја пројекта током 2024. године, заједно са Центром за јавне политике и партнерским организацијама понудићемо свеобухватни предлог за решавање радно-правног статуса платформских радника – истичу у савезу.