I sindikati razmatraju položaj platformskih radnika

Nestandardni rad je u porastu širom sveta i češći je u neformalnoj ekonomiji, u kojoj je angažovano oko dve milijarde ljudi. Radnici bez ugovora o radu najčešće ne ostvaruju prava zaposlenih, ne učestvuju u kolektivnom pregovaranju i na njih se ne primenjuju kolektivni ugovori. Smanjen im je obim prava iz socijalnog, zdravstvenog i penzionog osiguranja ili su potpuno isključeni, podložniji su povredama na radu, a nemaju ni pravo na sindikalno udruživanje. Zarade su obično niže nego kod zaposlenih, prvi bivaju otpušteni kada nastupe krize, a njih oko 60 odsto se izjašnjava da želi stalni radni odnos. Ipak, „platformski kapitalizam” je pojava nastala sa intenzivnom digitalizacijom koja je zahvaljujući globalizaciji, razvoju informaciono-komunikacionih tehnologija, globalnim lancima snabdevanja i pandemiji, prožela sve sektore ekonomije i društvenih delatnosti, i doprinela ubrzanju poslovanja, a tržište rada učinila globalnim. Platformski radnici, koji svoje zarade ili honorare ostvaruju preko digitalnih platformi, angažovani su delom za strane kompanije (tzv. rad onlajn), a delom za preduzeća registrovana u Srbiji (rad na lokaciji, gde je uglavnom reč o dostavljanju).

– Regulisanje samih platformi još izmiče zakonodavcima širom sveta. Prvi ozbiljniji odgovor nudi Direktiva Evropske unije o platformskom radu. Savez samostalnih sindikata Srbije razmatra položaj ovih radnika sa aspekta zaštite i unapređenja njihovih radnih prava, kao i svoje pravce delovanja ka njihovom organizovanju

Do kraja projekta tokom 2024. godine, zajedno sa Centrom za javne politike i partnerskim organizacijama ponudićemo sveobuhvatni predlog za rešavanje radno-pravnog statusa platformskih radnika – ističu u savezu.