ЕУ спрема мисију, не чека компромис

Европска унија завршава припреме за слање своје мисије на Косово и Метохију без обзира што статус покрајине још није решен и што и неке чланице Уније упозоравају да неће дозволити да се Србији наметне решење које јој не одговара. У документу Тима за планирање мисије на Косову (ЕУПТ), који је Бриселу поднет у септембру и до кога је дошла "Политика", наводи се да су те припреме ушле у завршну фазу и да се већ бирају шефови мисије. Та мисија, која би деловала у склопу заједничке Европске безбедносне и одбрамбене политике (ЕСДП), имала би више од 1800 припадника, пре свега полицајаца, али и судија, тужилаца, управника затвора и цариника, почетни мандат би јој трајао две године, а годишње би коштала 150 милиона евра. Део трошкова за набавку опреме од 52 милиона евра већ је одобрен, а из извештаја је јасно да Тим за планирање рачуна да ће бити примењен план Мартија Ахтисарија, јер се помиње "прелазни период" од 120 дана од доношења одлуке о статусу до почетка њене примене, исти период који је за преношење овлашћења са Унмика на нову мисију предвидео и бивши посредник. "Не сме бити оперативних процепа између Унмика и мисије ЕСДП, а ЕУ треба да буде спремна да усвоји мудре одлуке како би то гарантовала", саветује се у овом извештају и додаје да је кључно да се "неформално покрене процес стварања мисије".

Таквим закључком косовски тим за планирање подрива кредибилитет посредника ЕУ у "тројци" Волфганга Ишингера и шаље поруку лидерима косовских Албанаца да и не треба преговарати, јер ће Ахтисаријев план бити примењен на овај или онај начин. Због сличних порука из Вашингтона, Београд је већ неколико пута оштро реаговао.

За избор и упућивање у покрајину 1824 припадника мисије биће потребно осам месеци, процењују стручњаци ЕУПТ који на Косову раде од маја прошле године и на чијем је челу Каспер Клинге.

Ипак, наводи се да је "неизвесно како ће се завршити процес утврђивања статуса".

Такође је неизвесно како ће Европска унија наћи правну основу за слање мисије на Косово и Метохију ако у Савету безбедности УН не буде усвојена нова резолуција којом би то било омогућено. Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијер Солана, под чијом је надлежношћу делом и планирање ове мисије, недавно је у Европском парламенту рекао да би 27 земаља Уније требало да буду спремне да одобре слање и без резолуције. "Политика" је већ писала да би сумњива правна основа за то могла да буде пронађена у позиву који би генерални секретар УН Бан Ки Мун послао Европској унији, али је јасно да би таква одлука била далеко од свих норми међународног права.

У извештају ЕУПТ до којег је дошла "Политика", јасно пише да би мисија ЕУ имала мандат да одржава безбедност, а према Резолуцији 1244, анекс 2, тачка 4, "међународно безбедносно присуство са значајним учешћем Организације северноатлантског уговора (НАТО) мора да буде размештено под јединственом командом и контролом, са задатком да успостави безбедно окружење за све људе Косова и да олакша сигуран повратак свих расељених и избеглица".

Ни једном речју се не помиње неко другачије безбедносно присуство, али према последњим информацијама из дипломатских кругова, Сједињене Америчке Државе – које желе да ЕУ пошаље своју мисију – сматрају да би основа могла да се нађе у тачки 10 Резолуције 1244.

У њој се наводи да Савет безбедности овлашћује генералног секретара да, уз помоћ "релевантних међународних организација успостави међународно цивилно присуство". Ако би се под "релевантним организацијама" сада подразумевала ЕУ и ако би Бан Ки Мун заиста позвао Брисел да пошаље своје полицајце у покрајину, проблем би био други део реченице из тачке 10 у којем јасно пише да је задатак цивилне мисије да успостави "суштинску аутономију" за Косово.

Осим нове резолуције, једина друга легална могућност за долазак мисије ЕУ био би позив Београда, али јасно је да до тога може доћи само ако се испуни основни захтев Србије и решењем статуса очува њен територијални интегритет. У сваком другом случају, мисија ЕУ практично би била окупатор на територији Србије, што би озбиљно нарушило односе тог европског савеза са Београдом.

Како би се у Европској унији обезбедила подршка слању мисије и без резолуције Савета безбедности, неке дипломате и политичари тврде да ће ускоро на Косову настати "безбедносни вакуум" ако Албанци прогласе независност. Ту независност могле би да признају неке земље, али већина не би и те државе би повукле своје војнике из Кфора, чиме би настала опасна ситуација, објашњава се. Тај "вакуум" треба да попуне снаге ЕУ и тај аргумент требало би да послужи неодлучним чланицама Уније да подрже слање мисије, чак и ако нису спремне да признају једнострано проглашену независност. Тако би независност Космета била "прогурана на мала врата", јер би ЕУ као целина прихватила одговорност за једностране потезе.

При том, у извештају се оставља могућност и да мисија буде већа: "Због непредвидљивости косовске ситуације и због потребе да се осигура флексибилан приступ, задатак мисије и њена величина биће мењани по потреби, како одлучи Савет ЕУ". За сада је планирано да мисија има 1824 припадника из земаља ЕУ и 1139 "локалаца", мештана Космета. У извештају се наводи да је већ у току избор 22 "виша припадника мисије".

-----------------------------------------------------------

Шири се исламски тероризам

Косово се суочава са појавом исламског екстремизма који се шири учењем и новцем невладиних организација, па постоји потреба да се идентификују процедуре како би се избегло стварање уточишта за терористе, наводи се у делу извештаја ЕУПТ посвећеном полицијском и тужилачком раду. "Тужиоци сада одбијају да преузимају случајеве тероризма из страха за сопствену безбедност", објашњава се.