Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ОБЕЛЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА МАСОВНОГ УБИСТВА У „РИБНИКАРУ”

Дан када је све стало

Меморијални центар ће изгледати исто онако као и дијалог из којег се буде изродио, указао је јуче архитекта Братислав Тошковић
Дан када је све стало
(Фото/ Н. Марјановић)

Данијела Вукосављевић

Крв у жилама заледиле су јуче сирене за узбуну које су се огласиле испред Основне школе „Владислав Рибникар” у 8.41 час, прекинувши на минут мук окупљених у Улици краља Милутина у Београду. Тиме је јуче почело обележавање прве годишњице масовног убиства у врачарској осмолетки, тачно у тренутку кад је 3. маја тада тринаестогодишњи ученик К. К. хицима из очевог пиштоља убио деветоро ђака и чувара школе. Истовремено, у знак сећања на жртве, медији у Србији су на минут прекинули емитовање програма – на затамњеним екранима писало је „3. и 4. мај 2023. Памтимо”. Убијени су ученици Бојана Асовић (11), Ана Божовић (11), Катарина Мартиновић (12), Мара Анђелковић (13), Ема Кобиљски (13), Софија Негић (13), Андрија Чикић (14), Адриана Дукић (14), Ангелина Аћимовић (14) и чувар Драган Влаховић (53).

У Улици краља Милутина 10 испред „Рибникара”, где је у знак сећања на жртве постављена просторно-ликовна инсталација која омогућава достојанствено одавање поште жртвама на месту злочина, родитељи убијене деце, родбина, другари, пријатељи жртава и велики број грађана у тишини су полагали цвеће и палили свеће. Током целог дана сви који су желели уписивали су се и у књигу сећања испред улаза у школу. Улица краља Милутина била је јуче затворена за саобраћај.

У оквиру целодневног програма, симболично названог „Буђење”, на београдском Ташмајдану код споменика Десанки Максимовић организован је Форум. То је било место на којем су заинтересовани могли да с представницима Мултидисциплинарног тима за успостављање меморијалног центра разговарају о свим питањима у вези с узроком и последицама масовних убистава 3. маја у „Рибникару” и 4. маја прошле године у Дубони и Малом Орашју.

Током целог дана на посебно постављеном екрану емитован је видео-колаж сећања на жртве. И баш ту, пред лицима и осмесима убијених који су смењивали на платну, јуче су се сви на Ташмајдану најдуже задржавали. Такође, у посебне кутије, као и путем ку-ер кодова, грађани су остављали предлоге и размишљања који ће бити важан материјал у процесу развијања идеја о будућем меморијалном центру.

„Форум за промишљање меморијалног центра организован је јер као друштво нисмо посветили довољно пажње свим питањима која нас муче након трагедија и масовних убистава која су се догодила 3. и 4. маја прошле године. А то су – зашто нам се десила ова трагедија, какве су њене последице и, оно што је најважније, шта треба да променимо и код себе и у друштву да нам се овакве ствари у будућности не би дешавале или барем да смањимо вероватноћу да се овакве трагедије поново десе?”, оценио је јуче професор Александар Бауцал, представник Мултидисциплинарног тима за успостављање меморијалног центра посвећеног жртвама масовног убиства у Основној школи „Владислав Рибникар”.

Додао је да грађани имају могућност да потпишу онлајн петицију којом се тражи да 3. и 4. мај буду проглашени за дане сећања на све жртве масовних убистава.

На питање новинара како оцењује реакцију институција на трагедије у последњих годину дана, Бауцал је казао да „нема једноставног одговора да ли су институције урадиле довољно”. Нагласио је да су „неке ствари урађене” и да то не би требало порицати, али да није било довољно.

„Из психолошке перспективе треба рећи да је ово велика трагедија коју није лако савладати и процесуирати, тако да и на индивидуалном и на друштвеном нивоу треба бити благонаклон према свима нама, што смо можда често и бежали од ове теме. Али ова годишњица је прилика да се вратимо отвореним питањима – да ли су постојали пропусти у раду неких институција, да ли је могло да се реагује на другачији начин – због чега би можда и цео ток овог догађаја био другачији и не бисмо можда данас причали о првој годишњици. А поред тога, остаје нам и да се питамо како смо ми реаговали на ову трагедију, да ли смо нешто научили из тога што смо урадили”, закључио је Бауцал.

А да од јучерашњег дијалога на Форуму креће осмишљавање меморијалног центра, указао је јуче архитекта Братислав Тошковић, члан Мултидисциплинарног тима. „Меморијални центар ће изгледати исто онако као и дијалог из којег се буде изродио”, рекао је Тошковић на отварању Форума напомињући да у овом тренутку није познато како ће изгледати меморијални центар. На питање медија у којем смеру иде дискусија о овоме, односно да ли ће бити део школе или неки други простор, Тошковић је казао да се центар тренутно не пројектује, већ га у тиму осмишљавају. Како је нагласио, „у тиму цео простор око школе називају амбијенталном целином, која се не сме парчати”.

„Организоваћемо међународни архитектонски конкурс, а наш задатак је да створимо оквир и смернице, програм тог конкурса. Очекујемо да ће пристићи 200 фантастичних идеја, из којих ћемо одабрати, рецимо, пет. Онда ћемо с тим ауторима кроз радионице радити заједно, како бисмо им дали смернице да они своје идеје изоштре. На крају бисмо изабрали један рад. У овом тренутку смо потпуно отворени према свим идејама”, рекао је Тошковић.

Додао је да би цео тај процес, двостепени конкурс, трајао око две године. А до почетка радова на успостављању меморијалног центра у Улици краља Милутина 10, као симбол заједничког сећања остаће просторно-ликовна инсталација.

Као последњи сегмент целокупног догађаја „Буђење” синоћ је у Студентском културном центру одржан музичко-сценски програм

Вучић положио цвеће

Председник Србије Александар Вучић положио је јуче цвеће у ОШ „Владислав Рибникар”. „Пре тачно годину дана свануло је последње школско јутро за наших девет анђела и човека који их је чувао и о њима очински бринуо. Прошла је година од незапамћене трагедије која је оставила неизбрисив ожиљак на души целе земље, али нису прошли бол, неверица и неизмерна туга. Иза безумног чина који је у трену угасио животе, будућност и снове Ане, Софије, Маре, Андрије, Бојане, Ангелине, Еме, Катарине, Адриане и њиховог Чика Драгана, остала је празнина, али и страшна опомена целом друштву да свим снагама чувамо нашу децу од сваког зла, опасности и претње. На то нас обавезују њихови снови и све оно што су могли да постану. Учинићемо све да се као земља уздигнемо после овог ужаса који нас је задесио. Изражавам искрено и најдубље саучешће породицама убијених. Нека почивају у миру”, написао је председник Србије на инстаграм налогу „будућностсрбијеав”.

Цвеће су јуче испред осмолетке на Врачару положили и премијер Милош Вучевић, министри у влади, као и представници опозиције.

Патријарх: За бољи свет се морамо борити добротом

Патријарх Порфирије се јуче обратио деци, ђацима основних и средњих школа у Србији. „Прошло је годину дана од трагедије која је задесила ваше другаре, ученике Основне школе „Владислав Рибникар”. Ми, одрасли, нисмо створили свет у којем се врлина и другарство цене. Како будете одрастали, драга децо, искуство ће вас учити да смо вам оставили свет у којем има много неправде и зла. Али никада немојте помислити да је читава стварност таква. Није! И не мора бити! За бољи свет се, међутим, морамо борити, али не тако што ћемо на насиље узвраћати насиљем, него добротом – попут Христа, који се чак и са крста моли за оне који га распињу и вређају, и жели им добро. Знајте да је победа зла и неправде привремена и привидна! Велики петак није коначна истина о доброти коју носите у срцима, којој вас уче ваши родитељи, учитељи и наставници, којој се надате и коју прижељкујете да видите у целом свету, а коју јасно видите у Христу.

Лепо васпитање, искрено пријатељство, љубав и пожртвованост, имају смисла зато што их Бог потврђује, зато што им се анђели радују. Будите, дакле, храбри и истрајни у добру, а када вам буде тешко – угледајте се на Христа и знајте да доброта односи коначну победу! Васкрсење Христово је ваша победа! Христос Васкрсе!”, поручио је српски патријарх.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.