Разведена са девет година

Бошко Јакшић

Родила се 1998. на северозападу Пакистана у сиромашној дубоко традиционалној породици исламске вере. Удали су је када је имала осам година, а развела се са девет због насилног понашања њеног значајно старијег мужа.

Од тада је Сана прекршила многе табуе заједнице Паштуна из које потиче и посветила се – образовању. Постала је прва у свом племену која је стекла диплому из енглеског језика и књижевности и решена је да настави даље као усамљени пример девојчицама које су судбина, вера, обичаји и сиромаштво осудили да живот проведу у покорном незнању.

Причу о Сани, која данас подучава енглески језик у приватној школи подручја на уласку у славни пролаз Кајбер, нашао сам на једном пакистанском сајту, али је толико упечатљива и пуна оптимизма да сам решио да је поделим са читаоцима баш у време ускршњих празника.

Прича се мање тиче дечјих бракова какви се памте још од времена античких Грка и Римљана. У Кини су били правило. Средњовековне принцезе удавале су се одмах после пубертета, што је норма код већине религија, али не и ислама који не поставља доњу границу. Пророк Мухамед је своју трећу жену, Ајшу, оженио када је имала шест година, а брак је почео да конзумира три године касније.

Прича се тиче права на образовање.

Сана има две сестре и млађег брата. Њен отац је породицу прехрањивао обилазећи село продајући кувани пиринач, док га дијабетес није приковао за кревет. Како је као девојчица била жељна знања, примили су је у основну школу, а онда се догодило оно што је честа појава у сиромашним областима света: отац је, по саветима племенских старешина, удао.

Добила је за мужа 27 година старијег мушкарца, притом зависника од хероина, што је чест случај у региону у коме се налази Авганистан, највећи произвођач хероина на свету. Чинило се да је то крај њеним амбицијама. Муж је одвео у Карачи, више од хиљаду километара далеко од родног Свабија. Сместио је у кућу својих родитеља и забранио да с њима комуницира. Књиге нису долазиле у обзир. Уместо тога је свакодневно добијала порцију батина. Умало није изгубила вид.

Успела је да се разведе. Разведена са девет година! Парија у дубоко конзервативној околини у коју се вратила, али она се поново посветила пасији за учењем. Успела је да се упише у средњу школу, а потом и на студије енглеског. У друштву које је од Британаца наследило оштре класне разлике, никоме није смела да каже из колико сиромашне породице потиче.

Да би код куће покрила трошкове, отворила је у граду салон лепоте који и данас има. Издржава и старију сестру која је такође прошла кроз пакао дечјег брака и развода. Одлучност да не пропусти прилику коју је сама себи створила није попуштала. Док данас сања о неком универзитету у Сједињеним Државама, девојчицама из њеног окружења постала је светионик, пример како могу да се раскину вековни окови сурове традиције, неписмености и племенских норми.

Прича о Сани умногоме подсећа на Малалу Јусефзаи, Пакистанку рођену годину дана пре Сане у паштунској породици у истом подручју долине Сват. Обе су одрастале у време страховладе пакистанских талибана. Забрањивали су телевизију и музику. Девојчицама укинули право на образовање и уништили стотинак њихових школа. По трговима су излагали обезглављена тела полицајаца.

Малала се од 11. године посветила борби за право на образовање. Октобра 2011. јужноафрички активиста, надбискуп Дезмонд Туту, номиновао је Малулу за међународну награду за децу. Наредне године платила је цену: извршавајући оно што је сматрао својом верском обавезом, неки талибан је устрелио због њеног активизма. Једва је преживела.

Случај је изазвао опште згражавање. Дан после напада, два милиона Пакистанаца потписало је петицију за право на образовање. Огласили су се многи светски лидери. Певачица Мадона посветила је Малали песму. Талибанима је остала симбол „неверништва и опсцености”, а она се још више ангажовала да би са 17 година постала најмлађа добитница Нобелове награде за мир у историји.

Светски позната Малула и фактички непозната Сана две су хероине, племенита инспирација и подсећање колико је образовање важно за промену потлаченог статуса стотина милиона жена на свету.