Школа као ноћна мора

У страху су велике очи: поводом писања појединих медија о инциденту у Пољопривредној школи у Футогу када је шеснаестогодишњи ученик захтевао од наставника физике да му упише двојку, Жељка Миличић, помоћница директора ове школе рекла је за "Политику" да се није све баш тако драматично догодило. Наиме, објављено је да је ученик ушао на час физике са "фантомком" и пластичним пиштољем захтевајући од професора да му упише позитивну оцену.
– Није баш тачно да је ученик имао "фантомку". Догађај се збио још прошле среде, а професор је одмах одреаговао. То је хиперактивни и живахни дечак, који је само хтео да скрене пажњу на себе и проблеме које има. Не можемо кривити дете, већ модел друштвеног понашања које је усвојио са улице, гледајући филмове – наглашава Жељка Миличић и додаје да са учеником интензивно разговарају стручњаци педагошко-психолошке службе.

Овај догађај још једном је подсетио на насиље у школама, како ученика према наставницима тако и међу самим ученицима, али и наставника према деци. Свакодневно читамо о ученичким нападима, вређању па чак и рањавању професора.

Професор Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа и потпредседник Уније синдиката просветних радника Србије, каже за "Политику" да професорима у средњим стручним школама "час постаје ноћна мора".

– Псовке, пљување, гађање кредом, претње професорима су уобичајене.

То је нарочито видљиво у школама у које се уписује мали број деце, која су педагошки запуштена – каже Антић.

Он главни узрок оваквог понашања ученика види у поремећеним друштвеним вредностима и небризи родитеља.

– Донедавно хероји младих људи били су Легија, Багзи, Пацов, Бомбона. То је време у којем диплома и школа нису биле вредне, већ крађе, криминал и шверц. Велики проблем је небрига и незаинтересованост родитеља, који не посећују родитељске састанке – сматра Антић.

Професор решење овог проблема види у признању да је "реформа школства застарела и неупотребљива", у повратку културних и спортских активности у средње стручне школе, као и у враћању угледа професији просветног радника и истицању позитивних друштвених вредности.

– Иначе, не само да ћемо да добијамо батине него ће ученици ускоро почети и да нас избацују из учионица – тврди Антић.

Истраживање Уницефа о насиљу у школама, које је прошле године обављено показало је да 26 одсто школског особља сматра да је забрињавајуће колико су ученици вербално агресивни према наставницима, док 12 одсто тврди да физички напади на наставника представљају озбиљан проблем.

– Свако насиље почиње прво вербалним насиљем, како наставника према деци и обрнуто, тако и међу ученицима. Вербално насиље врло брзо ескалира у физичко. Наставници понекад нису свесни колико вербално испољавају агресивност. Ми живимо у контексту у којем не негујемо социјалну дистанцу као манир лепог понашања, ни на нивоу деце ни на нивоу одраслих – каже психолог Драгана Коруга, консултант у Уницефу.

Када је реч о насиљу међу ученицима, истраживање је показало да је 65 одсто ученика доживело бар једном насиље од својих другова. То су најчешће вређање, исмевање, лагање, ударање, отимање, претње и додиривање. Осим тога насиљу су подједнако изложена оба пола. Подаци показују да не постоји веза између школског успеха ученика и насиља, као и да нема места у школи на којем се не дешавају насилни напади.

Око 23 одсто ученика је једном или више пута током школовања доживело да их неко од наставника увреди, исмеје или удари.

Управо због ових проблема у оквиру свог пројекта "Школе без насиља" Уницеф је организовао јавну акцију, у којој ће градским улицама "крстарити" аутобус плаве боје са слоганима "Заједно за децу" и "За сигурне и подстицајне школе у Србији". 

– "Школа без насиља" је озбиљни покушај нашег друштва да боравак у школи учини безбедним, да се што више отклони свака потенцијална опасност која угрожава нормални раст и развој деце. У току је друга од четири фазе програма у којој се наставници и школско особље едукују о насиљу, о конструктивној комуникацији и формирању унутрашње заштитне мреже у школи – рекла је за "Политику" Јадранка Милановић, представник за медије Уницефа у Београду.