Страдање Срба у Подрињу почело на Ђурђевдан

Од нашег дописника
Сарајево – Готово да нема већег хришћанског празника на који припадници тзв. Армије РБиХ нису починили злочине над српским народом на подручју Сребренице и околних места. Један од првих, који је означио почетак српског страдања у Подрињу, почињен је на Ђурђевдан 1992. године. Тог дана у освит зоре, муслиманске снаге под командом Насера Орића напале су села Бљечева код Братунца и Гниона код Сребренице и убили петоро Срба.

Према сведочењу преживелих, своју монструозност Орићеви бојовници показали су на старијима и ненаоружанима – шездесетчетворогодишњој Косани Зекић коју су заклали и Радојку Милошевићу, старцу са оштећеним видом и повредом кичме, кога су запалили у његовој кући.

„То је био почетак страдања Срба у Подрињу, на које Запад жмури, јер он то подручје види као место у коме су страдали само Муслимани. Питамо светске моћнике, као и Суд и Тужилаштво БиХ, који ни након толико година нису процесуирали одговорне за почињене свирепости у поменутим селима, коме су сметали Косана и Радојко и према којој конвенцији су они били војни циљ”, рекао је за „Политику” Бранимир Којић, председник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.

Муслиманске оружане формације из Сребренице предвођене Орићем, крвави поход извеле су и на Петровдан 1992. године. У мучком нападу на сребреничка села Сасе, Залазје и Биљача убили су 69 Срба, мештана. Многе су заробили и одвели у сребреничке затворе. У наставку започетог етничког чишћења и уништавања свега што је српско на ширем подручју Сребренице. припадници тзв. Армије РБиХ извршили су покољ и у селу Кравица, које су напали на Божић 1993. године. У том селу убијено је 49 цивила. Неколико дана касније Орићеви ратници извршили су злочин и у сребреничком селу Скелане у коме су на најмонструознији начин ликвидирали 68 Срба. Само у првој години рата сребреничке бошњачке формације напале су и запалиле око 50 српских села.

Ово су само неки од многобројних злочина почињених над српским народом у Подрињу и на бројним другим местима. У Јошаници код Фоче, на пример, у којој је на крсну славу Никољдан убијено 56 ненаоружаних Срба. Поједини западни моћници, како каже Којић, „жмуре”, њих српске жртве не интересују. И не помињу их, као што их не помињу ни иницијатори доношења некакве резолуције о Сребреници која би Србе „окарактерисала као геноцидан народ”.