Недовољна контрола управљања отпадом

Отпаци хране, изношена гардероба, старе новине, пластична амбалажа и остали комунални отпад завршава на свега 12 санитарних депонија. Тачније, само 42 процента смећа из станова, кућа, школа, канцеларија одлаже се на депоније које су изграђене по високим стандардима. Последњи извештај Агенције за заштиту животне средине из 2022. године каже да се већина овог отпада склања на 134 општинска сметлишта изграђена давно, мимо еколошких прописа, а уз то и већ добро препуњена. Зато, упозоравају еколози, готово да нема разлике хоће ли отпад завршити на тим сметлиштима или на некој од око 3.500 дивљих депонија. Последица оваквог одлагања, поред утицаја на здравље грађана и животну средину, и рециклажа је ниска – тек око 17 одсто.

Како ће се управљати отпадом, плановима је предвидела тек трећина локалних самоуправа, односно 40 градова и општина. Наиме, Закон о управљању отпадом из 2009. обавезује скупштине општина и градова да усвоје локалне планове на период од десет година, уз ревизију на сваких пет. Ови планови садрже податке о очекиваним врстама, количинама, пореклу и кретању отпада, програм сакупљања отпада из домаћинстава, али и оног опасног, индустријског, мере санације, процену трошкова, рокове за извршење…

– Непрописно одлагање отпада прави велике проблеме у целој Србији. Али можда је најзначајнији проблем недостатак прописаних докумената, из којих бисмо добили меродавне податке о стању и планирали активности на унапређењу. Општине и градови су испуњавали ову обавезу, те су до половине прошле деценије локалне планове управљања отпадом (ЛПУО) имале 124 општине од 145 колико их има у централној Србији и Војводини. Планови су после десет година истекли, а нове је урадило само њих 40 и још 22 општине су се изјасниле да је израда нових у току – објашњава Дејан Максимовић из Еколошког центра „Станиште” из Вршца, шта су показали резултати истраживање које је ова организација урадила са неколико партнерских удружења.

Закон такође предвиђа и обавезу да локалне самоуправе једном годишње анализирају извештај о спровођењу плана, а потом да га доставе Министарству екологије и Агенцији за заштиту животне средине. Ови документи требало би да буду део извештаја о стању животне средине, који се сваке године подноси републичкој скупштини.

– Међутим, једино је Скупштина града Београда усвојила извештаје за 2021. и 2022, како је прописано, а извештај за 2022. јавно је и доступан на сајту града. Због готово потпуног изостанка разматрања извештаја у локалним скупштинама, јавност, али ни власти, не могу знати стварно стање и ефекте по квалитет животне средине, што је главни закључак истраживања – нагласио је Максимовић.

Иако локалне скупштине немају извештаје, Агенција за заштиту животне средине ипак објављује годишња документа о стању заштите животне средине у којима се налазе и подаци о управљању отпадом. Како?

– То су подаци из образаца које градска комунална предузећа шаљу агенцији. Они садрже значајне податке, али ЛПУО има далеко шири спектар активности и циљева. Тек би из свеобухватног извештаја могло да се сагледа право стање. Доношење и усвајање ових извештаја основни су предуслови за планско управљање отпадом, јер се не може управљати оним што се не мери и не прати – напомиње Игор Јездимировић из новосадског удружења Инжењери заштите животне средине, и додаје да значајан број предузећа и општина не шаље чак ни ове обрасце агенцији.

Наш саговорник наглашава да се систем управљања отпадом мора третирати као улагање у здравље људи и очување животне средине, а не као непотребан трошак и социјална категорија.

Драгана Арсић из Покрета „Одбранимо шуме Фрушке Горе”, сматра да је сачињавање и јавно објављивање планова и извештаја најмање што су доносиоци одлука и државна управа могли да ураде.

– Неуспех да се устроји чак и овај основ, камоли да почне аутоматизам примене стандарда, указује на запуштено стање у систему управљања отпадом. Неодговорност надлежних у дужем периоду институционално је урушила систем и ставила га на маргине политичких приоритета. Архуска конвенција Србију одавно обавезује на то да грађани морају бити укључени у одлучивање у питањима животне средине. Када се поштују права грађана, онда је лакше да им се и нека обавеза наметне, јер и једно и друго је јавни интерес – истиче Драгана Арсић.

Министарство екологије без одговора

На питање „Политике” да ли је могуће адекватно управљати отпадом ако не постоје планови и извештаји, Министарство заштите животне средине није одговорило. Без одговора смо остали и на питање да ли градови и општине који игноришу ове обавезе трпе одређене санкције.

Локализован пожар на депонији „Дубоко”

Пожар на депонији „Дубоко” је локализован, изграђена су два приступна пута и јуче се радило на гашењу самог жаришта. „Радило се без прекида, по плану активности који је усвојен на седници Штаба за ванредне активности, којој су присуствовали министарка заштите животне средине Ирена Вујовић и начелник сектора за ванредне ситуације Лука Чаушић. Прогласили смо ванредну ситуацију на територији Месне заједнице Дубоко, како бисмо брже деловали, након чега су укључена сва локална и одређен број републичких јавних предузећа, као и приватна путарска предузећа”, изјавила је Јелена Раковић Радивојевић, градоначелница Ужица после јучерашњег обиласка депоније.

Према њеним речима, једино право и дугорочно решење јесте проширење и стабилизација тела депоније и зацевљење Турског потока, објављено је на званичном градском сајту, пренео је Танјуг.

„Све то урадићемо кроз пројекат вредан 30 милиона евра, чија реализација се очекује у току ове године. У координацији са Министарством за заштиту животне средине свакодневно радимо на припреми и наредних дана очекује се расписивање јавног позива за избор извођача радова”, истакла је градоначелница.

Додала је да ће се реализацијом овог пројекта добити права еколошка депонија, по најсавременијим стандардима.

Р.  Д.