Град са дискретним шармом буржоазије

Опатија – Краљица кварнерског туризма, смештена у удобном загрљају парка природе Учка, почетком михољског лета окреће нову страницу у свом туристичком календару. Окреће се здравственом туризму. Огрнута мирисом камелија, заклоњена од јаких ветрова, Опатија представља праву оазу уживања у зимском периоду, са веома „атрактивним” просечним температурама 13,2 степена, усред зиме.

Град који због своје раскошне лепоте и отмене архитектуре пореде са Ницом, а по украденим уздасима и задивљеним погледима туриста може да конкурише Дубровнику. У некадашњем званичном лечилишту аустроугарске буржоазије, данас је ствар престижа попити „кафе макијато” у „Милениј“ хотелу, дочекати залазак сунца у прекрасном врту „Вила Анђелина” и уживати у „малвазији” и „жлахтини”, божанственом истарском вину, којима су се заливали стихови заљубљених.

(/slika2)Туристичка историја Опатије почиње 1844. године, када ријечки трговац Хигин Скарпа гради вилу и назива је по својој покојној супрузи „Анђелини”, у којој гостују пријатељи породице и многе угледне патриције тог времена. Та година сматра се званичним почетком развоја опатијског туризма, јер се глас о прекрасном месташцу на јадранској обали убрзо раширио целом Европом. Предугачак би био попис угледних гостију који су били очарани Опатијом – у њој су летовале и зимовале многе крунисане главе, нобеловци Ото Леви, Иво Андрић и Салваторе Квазимодо, књижевници Џејмс Џојс, Антон Павлович Чехов и Мирослав Крлежа, виолиниста Јан Кубелик, плесачица Исидора Данкан и још много њих који су у Опатији тражили одмор, лек, инспирацију, уживање или – све то заједно. Кормило развоја Опатије средином 1880-их година преузима Јулиус Глакс, бечки лекар и научник и европски признати балнеолог, а царским указом Опатија постаје 1889. године званично лечилиште бечког двора.

Да је Опатија остала средиште здравственог туризма доказује и именовање опатијске установе „Таласотерапија” за референтни центар здравственог туризма и медицински програмирани активни одмор за целу државу 1998. године, а изградњом луксузних хотела развијају се и нови облици туризма – наутички и пословно конгресни.

(/slika3)Бронзана нимфа у загрљају мора, шеталиште Лунгомаре и виле у цвећу са фасадама у бојама сладоледа остале су заштитни су знак Опатије у коју су одувек одлазили они који су имали проблема са срцем (не љубавних) или љубитељи традиционалног фестивала. Поред чувеног шеталишта куће су изградили, односно купили, они који су у стању да издвоје 4.000 евра по квадратном метру како би уживали у погледу на море.

Само у току протекле године Опатију је посетило 12.000 гостију из Србије, а туристички посленици Истре још не сабирају цифре за ову годину, јер прогнозирају да ће специјалне „велнес понуде” које важе до Нове године привући још гостију.

У најелегантнијем делу Опатије, уз море и Лунгомаре, окружени мирисима и бојама чувених опатијских паркова смештени су најлепши и најелегантнији опатијски хотели – „Милениј”, „Гранд хотел 4 опатијска цвијета” и хотел „Агава”. Почетак новог миленијума означио је туристичку ренесансу за групацију „Милениј хотела” – 2000. године отвара се „Милениј”, најлуксузнији опатијски хотел, у чију је рестаурацију уложена посебна пажња како би се сачувао дискретни шарм аустроугарске буржоазије која је овде боравила у прохујалим временима. У мају 2004. године врата је отворио хотел „4 опатијска цвијета” кога чине четири раскошне виле назване именима најпознатијих опатијских цветова – камелија, вистерија, мелија и магнолија. Трећи у низу „Милениј хотела” – хотел „Агава”, смештен је у самом срцу Опатије у непосредном суседству парка „Анђелина”.

На кормилу „Милениј хотела” налази се млад менаџмент који госте из Србије дочекује са посебном пажњом, а директор хотела „4 опатијска цвијета” Ведран Грџетић каже да ови хотели негују традицију луксузне класике, која подразумева уживање у традиционалним јелима и одабраним винима. Врхунац хедонистичке понуде ових хотела су чоколадне делиције – ручно прављене пралине из властите производње „Милениј хотела”.