Маневри „непостојеће” владе

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 31. октобра – Службена Љубљана резервисано реагује на потез Брисела, одакле је стигла препорука француског председништва ЕУ да се „после обликовања нове словеначке владе пожури са проналажењем решења у погледу спорних преговарачких становишта Хрватске, а која би била прихватљива и за Словенију”. Словеначке власти се изговарају на преча посла односно да је тренутно приоритет одабир мандатара и састављање нове владе, па је отуда „политички вакуум” крив што је Словенија блокирала Хрватску у даљем напредовању ка пуноправном чланству у Унији.

Маневар има за циљ да Словенија пред партнерима из Европе прикрије чињеницу да у „политичком вакууму” ипак интензивно ради влада у одласку (на чијем челу је на изборима одржаним 21. септембра поражен премијер Јанез Јанша), а чије су одлуке омеле Хрватску да у Бриселу 30. октобра отвори планираних 30, од 35 приступних поглавља. Одлуке Јаншине владе, обележене ознаком „поверљиво”, које су дан уочи састанка у Бриселу процуриле у јавност, откриле су да Словенија омета Хрватску да отвори нових пет и затвори једно поглавље. Упркос томе, француско вођство ЕУ прихвата објашњење Љубљане да Јаншина влада „обавља само текуће послове и не може да доноси коначне политичке одлуке, изузев оних које су нужне за деловање државе”, па је из Брисела званичном Загребу поручено да од кандидата очекује да негује „одличне односе са свим комшијама”. Словенија је поновила упозорење да неће попустити уколико Хрватска не испоштује захтев да из преговарачких полазишта брише „елементе који на било који начин прејудицирају границу” у спорним подручјима на копну и мору.

Француски амбасадор у ЕУ Пјер Селал покушава да снизи тон супротстављених табора опаском да је у „Словенији сада посебна ситуација јер још нема нову владу”, уз уверење да ће се ствари брзо померити са мртве тачке, и да „ћемо заједно наћи прихватљиво решење” које би „омогућило напредак Хрватске”. О напредовању држава кандидата у преговорима са ЕУ 27 садашњих чланова Уније одлучује сагласно, зато је потребно постићи консензус. Док траје отпор Словеније, Хрватска остаје у „чекаоници ЕУ” и без могућности даљег напретка у евроинтеграцијама.

Селал је упозорио Загреб, преносе словеначки медији, да су „добросуседски односи кључни за процес проширења”, односно за улазак у ЕУ. „Од државе кандидата, од хрватских власти, очекујемо да ће и убудуће исказивати расположење да очувају одличне односе са свим суседима”, нагласио је Селал, на задовољство Словеније. Хрватској не преостаје друго него да поступи по диктату из Љубљане и, како би постигла отварање оспорених поглавља, из њих избаци „све оне тачке (ставове и карте) које на било који начин прејудицирају границу са Словенијом”, што је пре две седмице у Луксемубргу захтевао Димитриј Рупел, словеначки шеф дипломатије Јаншине владе. Како сазнајемо, Француска покушава да испослује заједнички састанак амбасадора Словеније и Хрватске са француским председништвом ЕУ и Европском комисијом. Француско председништво покушава да организује речену медијацију, али признаје да то „неће бити брзо”, највероватније тек крајем новембра, што озбиљно угрожава жељу хрватске владе да послове у вези са уласком у ЕУ заврши према раније зацртаним роковима, пошто од јула земља у том смеру није постигла већи помак.

Владимир Дробњак, главни преговарач Хрватске за улазак у ЕУ, изјавио је јула 2008, пун оптимизма пошто је тада једно поглавље отворено а једно затворено, да држава улази у „нову фазу, фазу затварања поглавља”. Четири месеца касније Санадерова влада се суочава са остварењем претњи које прваци словеначких политичких партија појачавају према Хрватској још од краја 2007, а то је да ће минирати напредак Хрватске у ЕУ уколико не пристане на словеначко решење по питању спорних разграничења.

Поводом најновијег потеза Словеније, из седишта хрватске дипломатије саопштавају да (поверљиви) „документ словеначке владе није заснован на чињеницама и реалном стању”, зато Хрватска одбацује словеначке инсинуације да „у било ком преговарачком поглављу или приложеном документу покушава да прејудицира међу са Словенијом”. Хрватска подсећа на договор Јанша–Санадер, постигнут лане на Бледу, да отворена билатерална питања претресу међудржавне комисије, као и на хрватски предлог да о пограничним спорењима одлучи арбитража, што Словенија одбацује. Загреб је опоменуо Брисел да „билатерална питања не смеју бити предмет приступних преговора са државама кандидатима”, па је Дробњак изразио наду да ће „питања која су закочила Хрватску на путу ка ЕУ бити решена брзо како би се надокнадило кашњење”.