Кодексом на отрован језик политичара

Многи делатници у јавним наступима користе неприкладан говор, према политичким неистомишљеницима односе се нетолерантно, а вербалним насртајима и некоректним понашањем шире говор мржње и нетрпељивости. Те отровне стреле, међутим, не погађају само оне на које су директно уперене, већ и јавност уопште, јер функционери говором и понашањем утичу на формирање јавног мњења, а неретко нарушавају и углед функције коју обављају. Баш због чињенице да имају повећану одговорност за понашање у јавности које у многим случајевима није за похвалу, служба заштитника грађана припремила је модел кодекса професионалне етике за функционере јавне власти.

Зорица Мршевић, заменик републичког омбудсмана за родну равноправност, на јучерашњој трибини посвећеној сузбијању говора мржње у медијима, рекла је да је реч само о нацрту таквог кодекса који је сачињен „са намером да постане део домаћег правног система”. По том моделу, носиоци јавних функција не би смели да праве разлику међу грађанима у зависности од њихових политичких ставова, расног, етничког, социјалног порекла или било ког другог личног својства, а у контактима требало би да поступају коректно, искрено, љубазно, поштено и уљудно. Кодекс би обавезивао и на колегијалност, поштовање и толерантно понашање и према другим функционерима и јавним службеницима и медијима, како током изборних кампања и других јавних наступа, тако и по истеку функције. Мршевић је нагласила да би јавни функционери требало да одговарају на све захтеве медија у вези са обављањем своје функције, сем поверљивих информација или оних које се тичу трећих лица. Како се ове норме поштују пратило би посебно тело – одбор за поштовање етичких стандарда.

Да записане етичке норме остају мртво слово на папиру уколико нема тела које надзире примену потврдила је и Тамара Скроза, представница Независног удружења новинара Србије. Заједничком акцијом оба новинарска удружења сачињен је солидан етички кодекс новинарске струке, али већ неколико година безуспешно се покушава да се формира савет за штампу или медијски савет коме би могли да се обрате и медији и грађани у случајевима кршења професионалних новинарских стандарда.

Мада се, по правилу, о случајевима говора мржње расправља када се они већ догоде, Драгана Вучковић, представница „Лабриса”, групе за лезбијска људска права, изразила је забринутост поводом скупа који би могао да поприми таква обележја. Наиме, она је протестовала што ће у Културном центру „Рекс ”сутра после пројекција документарног филма „Врела крв” бити одржана трибина десничарских организација. Филм „говори о десничарским и нацистичким организацијама у Србији као што су „Национални строј”, „Образ” и „1389”, а екипа филма закупила је поменути простор како би се разговарало на тему јачању десничарских идеја у Србији после 2000. године. Објаснила је да их је ова вест шокирала јер пре месец дана група „образоваца” је на истом простору претукла учеснике петог по реду „Квир Београд фестивала”, па је нејасно што се досадашњи пријатељски простор „Рекса” у недељу отвара „за представнике фашистичких организација”.