Опседнути здрављем и каријером

Потреба људи да изгледају што лепше и млађе, са жељом да им се они изокружења диве све је присутнија и на овим просторима. И то је управо оно што, како кажу психолози, данас карактерише савремену културу кроз опседнутост сопственим телом, здрављем и младошћу.

Истраживања показују да савремени „нарциси”сматрају да су сами на суровом тржишту и да им је сваки човек потенцијални супарник. Друштвени живот им је претворен у прави „полигон” за борбу, па у тој великој трци за остваривање што је могуће боље позиције, све теже остварују дубоко и трајно пријатељство, или брак.

Др Драган Швракић, члан Српске академије наука и уметности и редовни професор психијатрије на Универзитету Вашингтон у Сент Луису, каже за „Политику” да око 15 одсто људи има поремећај адаптације или личности, а да два или три одсто њих спада у нарцисоидне особе.

Број људи који има проблем с нарцисоидношћу варира од културе до културе јер, како објашњава наш саговорник, у источним културама је овај поремећај мање изражен зато што је индивидуалност подређена колективизму, за разлику од оних са запада. Др Швракић напомиње да ови људи почињу да се лече тек када напуне 40 година, јер до тада дубоко верују у илузију да им се сви диве, очекујући коначну потврду своје вредности.

– Тек када схвате да такву потврду никада неће добити, долазе да се лече. Многи од њих имају изражени таленат за неки спорт или музику, па им се „прашта” толика окупираност собом. Постоји и нормална нарцисоидност, када особа о себи мисли претежно добро, али се то сматра самопоштовањем. Међутим, није добра патолошка нарцисоидност која је, ипак, излечива – истакао је др Швракић, који је иначе докторирао на теми о нарцисоидном понашању, а добитник је и Фулбрајтове стипендије за психијатрију.

Међу „нарцисима” има више жена него мушкараца, јер су склоније дотеривању и откривању одређених делова тела, као и инсистирању на показивању женских „атрибута”. Мушкарци, пак, испољавају ову бољку кроз професионалне успехе.

– Истраживање у Енглеској је показало да су затвореници и успешни бизнисмени имали исти степен нарцисоидности. Многи од таквих људи имају и проблем са алкохолизмом или наркоманијом. Како се суочавају са реалношћу, тако схватају и да се њихова фантазија о сопственој вредности неће остварити, па прибегавају пороцима. Мотиви клинике за лечење болести зависности „Naltrex zone” коју смо недавно отворили у Београду јесу да се помогне и овим људима – нагласио је др Швракић.

Према речима нашег саговорника, постоји и такозвано малигно нарцисоидно понашање, а прави пример за овај поремећај је, рецимо, бивша мис која се и у позним годинама и даље облачи и шминка као да је у тинејџерском добу, што јој не приличи, а не може да процени да то што ради није добро.

– За лечење оваквог стања је потребна психотерапија, а уколико се уз поремећај појави и депресија, онда је неопходна и терапија лековима. Ови људи могу да имају веома успешне каријере, а могу се препознати још од малих ногу. То могу бити и деца која се тешко суочавају са тиме када добију оцену пет минус у школи, мисле да су предодређени за велике ствари, да имају право на више, зависни су и љубоморни, али и параноични да сви желе да их спутају у њиховом напредовању. Имају осећање сопствене грандиозности, али је све то на „стакленим ногама” – додао је наш саговорник.

Како се може видети да ли неко „нарцис”? Др Швракић наглашава да се то види по ставу особе, по очима и томе да ли је скроман. Углавном говоре у првом лицу једнине (ја, па ја), али и имају бујну машту, замишљајући често да се свиђају свакоме и да их сви воле...