„Јоаким” у националној престоници културе

Ужице – Навикнуто већ четврт века на јесењу чаролију театра у оквиру ЈПФ „Без превода”, Ужице је овог пута усред пролећа, као национална престоница културе, домаћин још једној позоришној смотри. Овде се од 13. до 20. маја одржава 60. Фестивал професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић”, са седам остварења у такмичарском програму.

Биће то, нема сумње, примамљива позоришна седмица са изазовним савременим комадима о Коштани, Шопаловићима, госпођи министарки, бурету барута, Соњи Савић... Познаваоци верују да ће донети нови ужитак публици искусној да препозна вредно у театру.

Овогодишњи „Јоаким'” 13. маја отвара домаћин, ужичко позориште, представом „Путујуће позориште Шопаловић” у режији Милана Нешковића, крајем марта овде премијерно изведеној. Следеће вечери је комад „Људи без гробова” редитеља Стевана Бодроже, копродукција позоришта из Новог Пазара и Београдског драмског. Народно позориште Ниш стиже пред Ужичане 15. маја с „Коштаном” у режији Јане Маричић, за њим Краљевачко позориште с комадом „Бог масакра” редитеља Игора Павловића. Књажевско-српски театар Крагујевац 17. маја представља „Буре барута” у режији Горчина Стојановића. Следи „Госпођа министарка” Шабачког позоришта коју је режирала Оља Ђорђевић, па на крају такмичарског програма „Режим љубави” Крушевачког позоришта у режији Снежане Тришић. У част награђених 20. маја Градско позориште Чачак игра комад „Ко игра Соњу Савић?” у режији Андраша Урбана. Цена комплета карата за све представе је 5.000, појединачних 1.000 динара, а у продаји су од средине априла.

Селектор 60.  „Јоакима” Зоран Стаматовић, директор Народног позоришта Ужице (он дуже од 40 година прати овај фестивал), наводи у свом извештају да је погледао 24 пријављене представе и одабрао поменуте, јер „уздижу театарско делање изнад досадашњих пракси у тим позориштима”.  Осврнуо се и на актуелне позоришне прилике:

„Увидом у овогодишњу селекцију не могу се отети констатацији да је добар део позоришта прибегавао мањим продукцијама намењеним интимнијем извођењу. У жељи да избегнем проблематизовање овог тренда, констатоваћу чињенично стање које говори да су већина ових позоришта препуштена на милост и немилост ‘бирократској памети’, којој се опире само биће позоришта и креативно стваралаштво. Специфичност институције позоришта и радних процеса унутар њих није препозната и тим непрепознавањем њихова егзистенција у професионалном смислу доведена је до апсурда. Законски поистовећени са административним службеницима ствараоци бивају онемогућени да своје стваралачке процесе спроведу онако како то позоришна пракса и професионалност налажу. Последице забране запошљавања створиле су дизбалансе унутар не само глумачких ансамбала, већ и свих сектора који сачињавају ове институције”, написао је уз остало Стаматовић, додајући да је, стога, хвале вредна свака премијера, те да радује чињеница да ипак постоје они који се не мире са постојећим стањем проналазећи мотивације да стварају упркос свему.