Народна библиотека у Смедереву траје 178 година

Смедерево – Народна библиотека Смедерево, најстарија установа културе у том граду, навршила је 178 година. У Кнежевини Србији 1846. године формирано је Српско читалиште, а потом је акт о отварању читалишта у Смедереву потписао Јован Стерија Поповић. У периоду од 1914. до 1924. библиотека је била затворена. У петојунској експлозији 1941. године срушена је до темеља, сачувано је само 68 књига. Читалиште је обновљено две године касније, а 1991. смедеревска библиотека је премештена у садашњи наменски грађен објекат. На 1.900 квадратних метара је у седам одељења смештено око 250.000 књига. Данас има између седам и осам хиљада корисника. Да би привукли публику, организују културне догађаје попут редовних промоција књига до изложби. Повременим акцијама бесплатног уписа придобијају нове читаоце, нарочито међу школарцима, али и пензионерима.

Иако званично постоји 178 година, прва библиотека у овом граду датира још из 15. века. Формирао ју је Ђурађ Бранковић сакупљајући и чувајући вредне рукописе и била је то прва владарска библиотека тога доба. Деспот Ђурађ био је један од најобразованијих средњовековних владара. Знао је старословенски, грчки, латински, мађарски и турски језик. Окупљао је писаре, водио рачуна о квалитетном преводу и препису рукописа. По његовој заповести урађена је наша најлепша средњовековна повеља, издата у манастиру Есфигмену, на којој је приказан деспот са супругом и децом. Нажалост, средњовековно књижевно наследство Смедерева није смештено у овом граду. Након пада Смедерева, књига одлази у изгнанство заједно са деспотском породицом, а кроз векове овдашњи рукописи обрели су се у фондовима културних установа широм Европе.

Како би сачувала културно наследство града, Народна библиотека Смедерева је од прошле године одлучила да формира владарску смедеревску виртуелну библиотеку тако што ће прикупити дигиталне копије или скениране фрагменте рукописа који су припадали средњовековној библиотеци деспота Ђурђа Бранковића. Тај процес је дугорочан, а неки кораци су већ преузети.

Годишњицу ова народна библиотека обележила је низом догађаја. Отворене су изложбе које су доступне до краја маја: „Непоновљиви маг ванвременског хумора – Бранислав Нушић”, „Завештања Леонтија Павловића – поводом 110 година од рођења”, „Мира Алечковић – 100 година од рођења”, „Walking in Beauty: Poetics of Lord Byron” (200 година од смрти аутора). У склопу књижевних сусрета уприличене су ауторке вечери Вере Хорват и Драгана Великића.

Захвалнице пријатељима установе

Поводом дана библиотеке уручене су захвалнице дародавцима и пријатељима установе Рози Миленковић, Драгани Алексић и представницима приватног сектора. Награђени су и најактивнији читаоци: Зорица Филиповић и Владо Ракић, Емилија Кулић, Милан Јефтић, а међу најмлађима с Дечјег одељења признање су добиле Мила Томашевић и Деспина Ристић. Свечаност је обележена традиционалном академијом.