Трговински дефицит шест милијарди евра

Спољнотрговински дефицит Србије у девет месеци ове године достигао је 6,16 милијарди евра, што је за 25,3 одсто више него у истом периоду 2007. године, саопштио је јуче Републички завод за статистику. Извоз је повећан за 20,3 одсто, на 5,69 милијарди евра, а увоз је вредео 11,85 милијарди евра, што је 22,9 одсто више него у истом периоду прошле године.

Србија је у спољнотговинској размени забележила висок дефицит и бржи раст увоза од извоза, оценио је Завод.

Покривеност увоза извозом износи 48 одсто и мања је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 49 одсто.

Србија је највише робе извезла у Црну Гору, укупно милијарду и 44 милиона долара, у Босну и Херцеговину извезено је за три милиона долара робе мање, а на трећем месту извозни партнер је Немачка са 922 милиона долара.

Наш други по важности партнер су земље ЦЕФТА споразума, са којима од почетка године до краја септембра имамо суфицит у размени од 1,46милијарди долара долара. Oн је резултат углавном извоза гвожђа и челика и пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића). Извоз Србије, за посматрани период, износи 2,87 милијарде долара, а увоз је 1,41 милијарда долара. Покривеност увоза извозом са овим земљама износи 203,5 одсто.

Највише је увезено робе из Русије, укупно 2,77 милијарди долара, увоз из Немачке износио је 2,14 милијарди долара, а Италије 1,71 милијарду долара.

Суфицит у размени остварен је са бившим републикама – Босном и Херцеговином, Црном Гором, Македонијом, а највећи дефицит Србија је имала у размени са Русијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса.

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије од јануара до септембра достигла је 17,54 милијарде евра, што је пораст од 22 одсто, а више од половине размене је обављено са чланицама Европске уније.

Повећање увоза у првих девет месеци 2008. године последица је увоза енергената који чине 20,6 одсто укупног увоза и чија цена на светском тржишту варира, али је и даље висока.

У саопштењу се наводи да су на пораст извоза утицали споразуми о слободној трговини и извоз гвожђа, челика и обојених метала за којима је порасла тражња на међународном тржишту, као и извоз пољопривредних производа.

У извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (1.271 милион долара), обојени метали (591 милион долара), одећа (394 милиона долара), производи од метала (365 милиона долара) и поврће и воће (363 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 34,4 одсто укупног извоза. У структури извоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију 66,1 одсто, односно 5,73 милијарди долара, следе роба за широку потрошњу 25,8 одсто, 2,23 милијарде долара и опрема 8,1 одсто, (705,8 милиона долара).

Највеће учешће у увозу имају нафта и нафтни деривати (2,36 милијарди долара), друмска возила (1,53 милијарде долара), гвожђе и челик (914 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (878 милиона долара) и природни гас (835 милиона долара), а њихов увоз чини 36,2 одсто укупног увоза.

У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 61,5 одсто (11 милијарди долара), следе роба за широку потрошњу 21,8 одсто (3,94 милијарде долара) и опрема 16,7 одсто (три милијарде долара).

Ј. Р.

-------------------------------------------------------------

Увоз лимузина у септембру плаћен 46 милиона долара

Листа првих 100 производа у увозу за септембар показује да је нафта са 242 милиона долара наш главни увозни производ. Гас са вредношћу од 55 милиона долара је на другом месту. Трећи по значају је увоз плинског уља (47 милиона долара). Затим следе путнички аутомобили са 46 милиона долара.

Металуршки кокс је увезен за 35 милиона долара, а лекови за малопродају (углавном из земаља ЕУ) за 30 милиона долара. На увоз моторних возила за превоз особа (аутобуси и минибуси) утрошено је 28 милиона долара, а рафинисани бакар је увезен за 20 милиона долара. Друмски тегљачи за полуприколице увезени су за 19 милиона долара, а алуминијум нелегирани за 17 милиона долара.