Три јубилеја Института за неурохирургију

Свечаном академијом пред око 200 угледних званица јуче је у Институту за неурохирургију Клиничког центра обележено 85 година неурохирургије у Србији, седам деценија од отварања првог неурохируршког одељења и 55 година постојања института. Овим поводом, предавања су одржали стручњаци из Италије, Немачке, Словеније, Мађарске, Хрватске и Србије, а уручене су плакете за допринос раду ове куће најеминентнијим докторима и медицинским сестрама.

У Институту за неурохирургију годишње се обави од 2.500 до 3.000 операција, а по укупном броју пацијената спада међу највеће специјализоване институције Европе. У четири операционе сале института просечно се обави 12 интервенција дневно, а медицинари на располагању имају три најмодернија микроскопа намењена за микрохируршке интервенције, по којима је ова кућа једна од водећих у Европи.

У овој установи има 162 кревета, а проф. др Миодраг Ракић, директор института, напомиње да располажу сасвим довољним бројем постеља.

– Имамо доста квалитетних савремених апарата. Било би лепо када бисмо могли да добијемо уређај „гама најф”. То је машина која омогућава да се безбедно уклоне релативно мали тумори, као и метастазе канцера без отварања главе. У свету постоји и апарат „сајбер најф”, који ради на другом принципу. Наиме, он се може користити и код других обољења органа, али још немамо довољно података о лечењу њиме, јер се већи број људи подвргао третману на „гама најфу”. Такав уређај кошта око четири милиона евра и за три године би се његова цена исплатила. Тренутно је најближи град који има овај уређај Загреб и, колико сам упознат, ту најчешће одлазе наши људи – истакао је др Ракић.

Он напомиње да ова установа хвата корак са светом увођењем нових процедура за лечење, попут ендоскопије, ендоваскуларне хирургије, неуронавигације... Такође, лекари ове куће сада успешно обављају операције на вратном и лумбалном делу кичменог стуба.

– Неуронавигација подразумева да се у операцији користи машина која даје тачну слику где се налази тумор или васкуларна аномалија, да би најкраћим и најбржим путем лекар могао да дође до тог дела, без оштећивања околног ткива. Постоперативни ток је бржи, а бољи је и квалитет преживљавања – рекао је др Ракић.

На обележавању јубилеја је наглашено да је циљ Института за неурохирургију унапређење и модернизација рада уз праћење савремених достигнућа, проширење спектра такозваних неуроендоскопских интервенција, као и даљи напредак у хирургији обољења кичменог стуба.

Д. Давидов-Кесар

-------------------------------------

Богата историја

Темељи данашње неурохирургије постављени су 1923. године у оквиру Медицинске велике школе у престоници која је почела и развила неуролошку хирургију. Прве операције из ове области обавио је проф. др Миливоје Костић, док је његов брат др Слободан Костић увео у рутинску праксу значајне дијагностичке процедуре. На његово инсистирање је отворена и Неурохируршка клиника 1953. године.

У саставу Клиничког центра Србије ова здравствена установа налази се од 31. децембра 1982. године.