Пекинг уводи БРИКС у Европу

Тања Вујић

Поглед са врха степеница на долазећег госта овог пута је изостао. Једнако као и уобичајено грљење. Кинески председник Си Ђинпинг стигао је лимузином испред капије Јелисејске палате, и ту стао. Уследила је пауза. Домаћин француски председник Емануел Макрон потом је, мимо уобичајеног протокола, сишао низ степенице, прешао калдрмасто двориште Јелисејске палате да у равни очију дочека лидера друге највеће економије света.

Уследило је кратко руковање. И тако је Си Ђинпинг после скоро пет година поново ушао у Европу. У следећих пет дана (5–10. мај) кинески лидер посетио је Француску, Србију и Мађарску.

Избор Сијевих европских домаћина овог пута био је предмет бројних и разноврсних процена. Долазак у Париз Урсуле фон дер Лајен, председнице Европске комисије са преосталим мандатом од месец дана (парламентарни избори у ЕУ одржавају се 6–9. јуна), на тројне разговоре са Сијем и Макроном, а на позив Јелисејске палате, подстакао је питања. Како је Пекинг овог пута бирао европске саговорнике? То јест, откуд Си овог пута баш на путањи Париз–Београд–Будимпешта?

Одговор можда лежи у чињеници како Француска, Србија и Мађарска данас виде Европу и свет око себе. И како то онда „чита” Пекинг – одлучни глобални протагониста успостављања новог, мултиполарног светског поретка, заснованог на другачијим приоритетима од текућег поретка утемељеног на Западу након Другог светског рата.

На страну годишњице: 60 година од успостављања дипломатских односа Француске и НР Кине, 25 година од НАТО бомбардовања кинеске амбасаде у Београду и 75 година дипломатских односа Будимпеште и Пекинга. Осврт на садашњост, и залет у „нову еру” – о којој је Си протекле седмице почесто говорио у Паризу, Београду и Будимпешти – умногоме су могли одредити избор домаћина за прагматичне разговоре о врло конкретним и веома разноврсним форматима развоја заједничке будућности.

Пре тога су Сијеви домаћини заузели врло јасне ставове и позиције у данашњој Европи.

Емануел Макрон је тако на пример истакнути заговорник „стратешке аутономије” Европе, истовремено уверен да је она „у смртној опасности”. Са друге стране, шеф Јелисејске палате прошлог лета јавно је пожелео да добије позивницу за учешће на самиту лидера БРИКС-а у Јоханезбургу. „Тројански коњ!”, оценила је тим поводом Марија Захарова, портпарол руског МИП-а. Макрон на крају није добио позивницу: остало је ипак непознато шта је о тој жељи Париза мислио тада Пекинг.

У међувремену, Србија је у чекаоници за чланство у ЕУ од 2012. године. Истовремено, Србија је (за сада) једина европска земља која је добила позивницу за учешће на октобарском самиту лидера БРИКС-а у Казању (Русија).

Са своје стране Мађарска је од 1. јула председавајући Европске уније. Често нападан у Бриселу и диљем Запада због другачијег мишљења Будимпеште (поводом руских санкција, војне помоћи Украјини, симпатија према Доналду Трампу...), мађарски премијер Виктор Орбан истиче да Мађарској не пада на памет да напусти ЕУ, већ да је „преобликује”.

И управо ту, у Будимпешти, Си Ђинпинг је свету послао поруку да Пекинг и Европу види у могућим новим мозаицима.

„Кина уважава независну спољну политику Мађарске. Пријатељство Кине и Мађарске из генерације у генерацију није усмерено ни против кога, нити треба да је диктирано са стране. Односи Кине и Мађарске су најбољи до сада. То су односи за сва времена”, истакао је Си након сусрета са мађарским председником Тамашом Шуљоком и премијером Виктором Орбаном.

Да ли оваква порука може бити „музика за уши” зa Авганистан, Алжир, Бангладеш, Зимбабве, Колумбију... на листи најмање 34 државe, које су, по речима др Наледи Пандор, министарке дипломатије Јужноафричке Републике, мање-више званично изразиле жељу да ускоро буду примљене у чланство БРИКС-а?

Успут, Си Ђинпинг је лане у Јоханезбургу, након објаве да су Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Иран, Египат, Етиопија и Аргентина позвани у чланство, истакао снажну жељу за „убрзаним проширивањем БРИКС-а” (Индија ту има одређене резерве).

Ако би ту било „брже траке”, ко би се могао наћи на њој јесенас? На Западу тим поводом већ бујају разне спекулације. „Потенцијално придруживање Србије БРИКС-у могло би да омогући кинеском председнику Си Ђинпингу да се врати првобитном плану проширења блока, фокусираном на Европу, а не на Блиски исток”, наводи француски магазин „Интелиџенс онлајн”, специјализован за обавештајну тематику.

За даљи развој глобалног геополитичког профила БРИКС-а „кључно питање је да ли ће Европа бити представљена у Казању”, тим поводом ових дана процењују западни посматрачи.

У међувремену, Кина под десетогодишњим руководством Си Ђинпинга увелико развија динамичну геополитичку мапу од Соломонских острва на Пацифику до Мауританије на атлантским обалама северозападне Африке, Кариба и Латинске Америке.

Ипак, којих је размера европски сегмент глобалне геополитичке мапе Пекинга и његових сличномислећих партнера? То питање могло би бити Сијева тема са Владимиром Путином, иначе првим страним државником са којим се после посета Француској, Србији и Мађарској средином предстојеће седмице среће у Пекингу.