Дијабетес је важно открити на време

Од шећерне болести у свету болује око 370 милиона људи, а стручњаци Светске здравствене организације процењују да ће до 2030. број оболелих на планети превазићи пола милијарде. Лечење ове тешке системске болести је доживотно и веома скупо.

У Србији, према здравственој статистици, од дијабетеса типа два болује 770.000 људи, али према процени домаћих експерата, чак 45 одсто пацијената нема постављену дијагнозу, тачније не знају да су болесни, па је самим тим број оболелих далеко већи. Ова тешка системска болест изазива бројне по живот опасне компликације, а да би се то спречило кључно је рано откривање.

– Провера нивоа шећера у крви једноставан је начин да се болест открије на време. Превентивни преглед је посебно важан уколико знамо да је у породици већ неко боловао од дијабетеса. У питању је подмукла болест са најчешће благим и неспецифичним симптомима. Појачан осећај жеђи, учесталије мокрење, чешћи осећај умора. Касније се јављају чешће инфекције мокраћних путева, гљивична обољења коже, спорије зарастање рана. Уколико болест откријемо на време, лечење је далеко успешније – објашњава Бојана Јордановић, дипломирани фармацеут и Регионални продукт менаџер из „Хемофарма”.

Благовремено спречавање

Дијабетес типа два је пети водећи узрок умирања у Србији. Половину оболелих чини радно способно становништво. Дијабетес типа два убрзава пропадање крвних судова, па тако увећава ризик од појаве тромбозе и зачепљења. Због тога су срчани удар и напрасна смрт чак пет пута чешћи код дијабетичара.

– Од компликација дијабетеса типа два промене настају на крвним судовима срца, ока, бубрега, мозга и у периферној циркулацији. Најчешће кардиоваскуларне последице су исхемијска болест срца, ангина пекторис, инфаркт миокарда. Чак два од три дијабетичара умиру од срчаног удара, можданог удара или проблема са циркулацијом у стопалима и ногама. Али ако се шећерна болест открије на време, а затим одговарајућим начином исхране и пре свега лековима држи под контролом, не само макроваскуларне компликације дијабетеса већ и микроваскуларне компликације које дијабетес изазива на мозгу, очима, бубрезима, периферним нервима, могу се спречити или бар за дуже време одложити – каже наша саговорница.

Посебно брине што се дијабетес тип два све чешће открива и код адолесцената и гојазне деце. Откуда овај вртоглави пораст броја оболелих?

– Истраживања указују да плаћамо данак савременом начину живота којег карактеришу много седења, недовољна физичка активност, нередовна и висококалорична исхрана, енергетски напици и посебно наглашени стрес. Испитивање спроведено на Војномедицинској академији показало је да особе које пролазе кроз континуиран, тежи стрес, имају три пута већу концентрацију инсулина у крви од дозвољене. То јасно говори о високом степену метаболичког ризика за појаву шећерне болести. Зато је превенција од пресудне важности – истиче фармацеут Бојана Јордановић.

Редовне контроле и лекови

Због великог пораста броја оболелих, као и бројних компликација болести, развој лекова за дијабетес је у сталном фокусу у целом свету.

– Поред лекова који се примењују у терапији дијабетеса деценијама, данас имамо и савремене лекове који поред тога што успешније регулишу ниво шећера у крви, утичу и на смањење прогресије компликација дијабетеса. Новији лекови имају мање нежељених ефеката, као што су гојазност, хипогликемија. Они такође могу смањити учесталост компликација придружених болести, попут различитих обољења кардиоваскуларног система. У Србији је доступна савремена терапија и има много могућности да се за сваког пацијента одабере одговарајућа терапија. Свакако, ваш лекар је тај који треба да одлучи који од лекова је за вас најбољи – каже наша саговорница.

У већини домова здравља у Србији раде саветовалишта за дијабетес, која су од изузетне важности за пацијенте. Лечење дијабетеса је доживотно и скупо. Због велике учесталости и бројних компликација које прате шећерну болест, трошкови здравствене заштите оболелих од дијабетеса су три пута већи и износе 12 одсто свих трошкова у здравству.

– Зато је превенција изузетно битна, као и правовремена дијагностика, откривање болести и њено благовремено лечење. Добра едукација пацијената о правилној исхрани, физичкој активности и здравом начину живота је увек прва мера. Када се болест открије на време, уз редовно узимање адекватне терапије, живот дијабетичара може бити веома квалитетан – поручује Бојана Јордановић из „Хемофарма”.