Да ли Србији остају само странци из Азије да раде

Немачка је одлучила да удвостручи број виза које ће држављанима Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније и Албаније добијати у сврху рада. Годишње, то ће бити 50.000 радних виза које ће од јуна 2024. године издавати Федерална агенција за рад, преноси портал „Шенген виза инфо”. Грађани ових земаља уживаће привилегован приступ тржишту рада Немачке од 1. јуна, према Уредби о западном Балкану. Лане је око 76.000 грађана имало дозволе за рад у ​​Немачкој по основу уредбе. Иако је регулатива за западни Балкан била ограничена до краја 2023, након развоја новог Закона о квалификованој имиграцији, Немачка је одлучила да промени правила. Нова правила ће се благовремено делити, а дотад ће се сви термини и даље додељивати путем система лутрије, пошто је интересовање ових националности за добијање радних виза велико откако је уредба ступила на снагу. Регистрација за листу термина биће затворена 14. маја.

Шта то конкретно значи за Србију, да ли давање тих виза држављанима западног Балкана, а у том случају и грађанима Србије, може додатно да угрози домаће тржиште рада?

С обзиром на то да постоји и регионална иницијатива „Отворени Балкан”, поставља се питање њене одрживости јер је Немачка управо грађанима Балкана дала привилегован статус приликом запошљавања. Остају ли нам само странци махом из Азије?

Економиста Михаило Гајић, председник ЛИБЕК-а, подсећа да је интегрисано тржиште рада у оквиру западног Балкана један од корака према прокламованом заједничком регионалном тржишту.

– У оквиру земаља „Отвореног Балкана” оно је већ почело да функционише. Међутим, не треба имати превелика очекивања о мобилности радне снаге унутар региона, јер су разлике у зарадама прилично мале, па нема пуно разлога да се мења држава пребивалишта, и јер је привредна структура слична. Они профили дефицитарни у Србији, дефицитарни су углавном и у Северној Македонији и Албанији – наводи Гајић, и подсећа да су премије у зарадама у Западној Европи довољно велике да настављају да привлаче раднике из целог региона, који ће се и даље тамо исељавати у значајном броју.

– За тржиште рада у Србији то значи даљи притисак ка аутоматизацији и дигитализацији (због смањења броја доступних радника и раста зарада изнад раста продуктивности), али и окретање ка радницима из мање развијених земаља Азије и Африке којима Србија може бити примамљива, барем као привремено место рада – истиче Гајић.

Хоће ли, због привилегованог статуса приликом запошљавања у Немачкој, радна снага западног Балкана чешће прелазити тамо него што ће долазити у Србији, Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку, истиче да „Отворени Балкан” има смисла, али само за оне раднике који немају довољно квалификација.

– Такви ће нам више долазити, уз оне раднике из Азије. Ипак, они који имају додатне вештине пре ће отићи у Западну Европу, јер су тамо могућности за запошљавање и зараду много већи, а и стабилније је окружење. Примера ради, у Аустрији за десет година рада имаћете за 40 одсто већу пензију, него за пун радни стаж у Србији – наводи Рајић.