Ко подстиче страх од Русије

Становници Немачке углавном не верују да Русија планира да нападне земље НАТО ове деценије. Тако је 48 одсто анкетираних становника Немачке рекло да је мало вероватан руски напад на једну од чланица Алијансе пре 2030. године.

Супротно становиште је 36 одсто испитаника. Још 15 одсто је неодлучно.

Поред тога, 61 процената Немаца не сматра вероватним да ће Русија извршити инвазију на њихову земљу. У супротно је сигурно 23 одсто испитаника.

Подсетимо, раније је НАТО изјавио да Москва нема ни снаге ни планове да нападне земље Алијансе .

Ипак, Естонија  гради бункере на граници, уз оцену да је руски рат у Украјини показао да је, упркос опреми, муницији и људству, неопходно имати одбрамбену структуру на граници.

Естонија ће изградити 600 бункера дуж 294 километара границе са Русијом, са почетним буџетом од 60 милиона евра. У сваком бункеру биће простора за 10 војника, а њихова изградња почеће почетком 2025. године.

Бункери широм остатка Европе који су запуштени, обнављају и сређују за одбрану. У Финској тврде да имају дугу традицију припрема и спремности. Напад Русије не мора да се деси данас, сутра, наша генерација, следеćа генерација... Али увек морају, тврде, да  буду спремни. Своју границу са Русијом утврђују, граде базе и бункере, троше велики новац на те радове.

Генерални инспектор немачких оружаних снага, генерал-потпуковник Карстен Бреуер, рекао је да ће Русија, ако одлучи да нападне НАТО, бити спремна за то тек за 5-8 година . Према његовим речима, чак и узимајући у обзир рат који је у току у Украјини, Русија је у стању да попуни свој арсенал у случају директног оружаног сукоба са НАТО-ом.

НАТО мора да схвати да оперативне способности на источном крилу НАТО-а морају бити веће, рекао је Доналд Туск.

Он каже да јака, опремљена Пољска, потпомогнута савезницима, није само питање пољске сигурности, већ сигурности целог запада.

Амерички председник Бајден загарантовао је пољским челницима да је америчка подршка Пољској чврста, али широм Европе влада забринутост да руски председник Владимир Путин неће зауставити војну агресију на границама Украјине.

САД не верују да се спрема оружани сукоб између земаља НАТО-а и Русије, тврди стална представница САД у Северноатлантској алијанси Џулијана Смит.

Сматра да сви руски напори су усмерени на Украјину и тренутно нема знакова да се назире рат између Руске Федерације и НАТО-а:

„Улаже се много напора да се ојачају наше одбрамбене и способности одвраћања, али никоме не сигнализирамо да долази рат“.

Али како сукоб у Украјини за запад доспева у предвидљиви ћорсокак, стратегија НАТО-а губи сваку кохерентност па је опасност да такви сукоби измакну контроли.

Познат је став Владимира Путина који је више пута изјавио да се неће борити са војском НАТО-а . Шеф Кремља назвао је „потпуном бесмислицом“ тврдње да ће Русија напасти Европу али да такве страхове многи користе за своје интересе.

Зато Зеленски вапи: „Ако дође до било какве паузе у овој агресији на Украјину, било каквог замрзавања ситуације, онда ће наступити нови критични тренутак - 2028. Ако се Русији дозволи да се сада прилагоди, до 2028. Кремљ ће моћи да обнови војни потенцијал који ми смо сломили и Русија ће имати довољно снаге да нападне земље које су у фокусу руске експанзије“, рекао је председник Украјине.

Све прогнозе и геополитичке околности подложне су промени јер много тога зависи од новембарских председничких избора у САД. Сејање страха и напето тумачење ситуације, укрштени су интереси многих актера светског одлучивања.