Да Дебрц засветли старим сјајем

Ових дана сам гостовао на књижевној вечери у Дебрцу, варошици у којој је столовао краљ Драгутин.

О њему у књизи „Шабац у прошлости 1”, у издању Историјског архива у Шапцу, 1970, пише: „Српска династија ипак је загосподарила мачванском бановином, бар за неко време. Убрзо пошто се одрекао српског престола у корист млађег брата Милутина, краљ је Драгутин (1276–1282) – као зет угарског краља – добио мачванску бановину, којом је пре тога управљала његова ташта, краљица Јелисавета. Под Драгутиновом влашћу здружени су били са мачванском бановином делови српске државне територије у Западној Србији. После освајања Кучева и Браничева, Драгутинова област је израсла у крупну политичку творевину, тако да су је савременици називали Краљевством Србије... Мачва је, за Драгутина, била средиште ефемерне српске краљевине... Његов ’славни двор’ био је Дебрц, чије су рушевине остале сачуване, на Сави, источно од Шапца... Територијални развој Мачве отпочиње првобитном Мачвом, око истоименог града у пределу Дебрца, где је и двор краља Драгутина у време када је господарио мачванском бановином...”

У наведеној књизи је забележено „чије су рушевине остале сачуване, на Сави, источно од Шапца...”, а видео сам – ништа од славног дворца. Агилни директор библиотеке у Владимирцима Ненад Илић рекао ми је да је Дебрц био центар трговине пре Шапца. И Дебрц и касније Шабац били су на граници, и поред пловне реке. Ако су „славни двор” рушили Турци, а по речима директора Илића за време Првог светског рата „дебеле берте” су засипале гранатама велику тековину културне Србије, има ли и наше кривице? Није увек крива Левча, за непостојање наших великих културних тековина.

Да се подсетимо и других двораца: „Место на ком данас лежи дворац првобитно је припадало манастиру Светог Магнуса, који је био под царском дворском управом. Војвода Баварске, Лудвиг Други, познат као Лудвиг Строги (1229–1294), безуспешно је покушавао да преузме управу над њим. Чак је, након што му је бискуп Аугзбурга одбио захтев, ратовао против њега. Стога је, после смрти Рудолфа од Хабзбурга, 1291. године, када је именован за регента царства током изборног периода, војвода баварске одмах саградио дворац у Фисену...”

Да не спомињемо неке друге дворце саграђене много касније од оног у Дебрцу. Да не ширим причу дворцима на Лоари... Они данас развијају туризам на тим тековинама, а ми?

Чак сам сазнао да је и познати писац Оскар Давичо провео доста времена у овој питомој варошици, на обали реке. Желим директору Ненаду Илићу, велике енергије и ширих видика, након студија у Барију, да Дебрц у будућности засветли старим сјајем.

Јован Рукавина,
Шабац