Мицотакис у Анкари очекује одговоре на спорна питања

Од нашег дописника

Атина – Узвратна званична посета грког премијера Киријакоса Мицотакиса Анкари, у коју стиже у понедељак, оптерећена је новим растом тензије и малим очекивањима да ће доћи до отопљавања у односима две земље. Један покушај је учињен склапањем Атинске декларације приликом децембарске посете турског председника Реџепа Тајипа Ердогана Атини.

Последња одлука турске владе да Цркву Христа Спаситеља, познату под називом Хора, пре неколико дана свечано претвори у џамију Карије, изазвала је бурну реакцију у Атини јер је, како је рекао Мицотакис, то, „непотребан и разочаравајући потез који вређа богату историју универзалног споменика културног наслеђа и Истамбула као раскрснице културе”. Ипак, грчки премијер је нагласио да сматра да то не треба да буде разлог за одлагање посете „јер је боље да се разговара о несугласицама него да се прекине канал комуникације”.

„Много је боље да у сурету са председником Ердоганом изразим своје снажно незадовољство него да стварам нову кризу у грчко-турским односима која би могла да поништи важан напредак постигнут у последње време”, нагласио је Мицотакис. Премијер не гаји илузије да је отопљавање у односима које је уследило после грчке помоћи Турској након земљотреса, али и година ружне реторике и опасног звецкања оружјем у Егеју и коначног сусрета лидера две земље у децембру прошле године, озбиљан сигнал да је Турска спремна да промени своје позиције, посебно када је реч о разграничавању морских зона. Деценијски проблем такозваних сивих зона, како Турска зове групу малих грчких острва на које претендује, недавно је опет освануо кроз текстове и карте у турским школским уџбеницима. Наиме, турске ђаке навикавају на потенцијалну позицију такозване плаве домовине у Егеју, онако како би Турска желела да је прошири и види.

Из Анкаре су чак спомињали и могућност стављања војске у приправност после обелодањивања намере Грчке да уложи 780 милиона евра у стварање морских еколошких паркова у Егејском и Јонском мору. Намера је да се, како је то рекао грчи премијер, заштити биодиверзитет и спречи обалско загађивање, да се колико је то могуће ова два мора сачувају од негативног људског утицаја. Званична Атина је реакцију Анкаре оценила као „неоправдану и неумерену” јер је реч о одлуци еколошке природе која је у општем интересу и уједно поручила да „не намерава да ни за корак одступи од своје намере коју остварује на основу својих суверених права и међународних норми”. Турска страна опет поручује да неће дозволити да се морски еколошки паркови претворе у грчког Тројанског коња, уз помоћ кога ће проширити своја права на мору све док не буде коначног договора о разграничавању морске територије.

Министар спољних послова Грчке Јоргос Герапетритис, који ће бити у пратњи премијера, подсетио је турску страну да постоје питања о којима се не разговара, а камоли преговара.

„Питање нашег суверенитета не може бити тема никаквих дијалога јер је суверенитет унутрашњи, саставни елемент који не подлеже никаквим дискусијама и који нико не може да нам одузме, што је уједно главни разлог што никада нећемо разговарати и преговарати о демилитаризацији”, поручио је Герапетритис.  

Приликом сусрета у Анкари, Мицотакис и Ердоган ће морати да се дотакну конкретних врућих тема које су сада избиле у први план и које сасвим сигурно имају везе са унутрашњим проблемима и притисцима са којима се суочава турски председник. Очигледно спорна питања која су пола века била препрека за било какав дијалог, од кипарског до проблема муслиманске мањине у Тракији, преко разграничавања континенталног шелфа и простирања економских зона експлоатисања, питања везана за грчка острва у Егеју, морају постепено да се решавају.

Турски председник је недавно поручио да се „Турска труди да увећа круг пријатеља јер нема проблема који се не могу решити са земљама у региону и врата која дијалог не би могао да отвори”. Конкретни доказ за то је, рецимо, побољшање у сфери миграционе политике и битно смањен број долазака избеглица са турске обале.