Права и када се ради ноћу

Сваки вид рада који се обавља у времену од 22 часа до шест часова ујутро наредног дана Закон о раду дефинише као рад ноћу. Ноћни рад се посебно регулише правним прописима, управо због специфичности и осетљивости, односно утицаја на људски организам који се јавља у пракси код ове врсте радног ангажовања. Ипак, без обзира на младост, ова врста рада може да проузрокује поремећај нормалног биолошког часовника спољним узроцима и представља главни генератор стварања преморености у професијама које подразумевају ноћни рад, као саставни део сменског рада у појединим браншама, као што је медицинска, фабричка... Из овог разлога правни прописи одређују посебну заштиту за раднике који раде ноћу.

Ноћни рад је најчешће повезан са сменским радом, то јест са радом који је код послодавца организован на такав начин да се на истим пословима запослени смењују према утврђеном распореду (на пример, преподневна, поподневна и ноћна смена). Ипак, пре увођења ноћног рада послодавац је дужан да затражи мишљење синдиката о мерама безбедности и заштите здравља на раду за оне који рад обављају када падне мрак.

– Ако је код послодавца рад организован у сменама које укључују ноћни рад, послодавац је дужан да обезбеди адекватну замену тако да запослени не мора непрекидно да ради више од једне радне недеље ноћу – наводи се у прописима, које преноси „Инфостуд”.

Када је реч о плаћању тог рада, Закон о раду посебно вреднује само ноћни рад, али не и сменски рад. Оно што је битно је да запослени има право на увећану зараду за рад ноћу у висини утврђеној општим актом и уговором о раду, и то најмање 26 одсто од основне зараде. С друге стране, није прописано обавезно увећање зараде за рад у сменама.

Међутим, потребно је истаћи да закон предвиђа могућност да се ноћни рад вреднује приликом обрачуна основне зараде, у ком случају онда нема обавезе послодавца да обезбеди увећану зараду, јер је већ укалкулисана у основну зараду.