Државна помоћ под контролом

Да Србија има закон о контроли државне помоћи не би било ни дилема да ли су повластице које је „Фијат ” добио од државе зарад уласка у стратешко партнерство са „Заставом” тржишно прихватљиве, да ли фаворизују једну фирму и носе ли ризик да наруше конкуренцију. Тек надлежна комисија би то проверила, дала свој суд и одагнала недоумице да ли је допустиво да држава и град финансирају инфраструктуру за потребе ове фирме, поклоне јој земљиште и унапред опросте порезе и таксе за наредних десет година.

До доношења закона којим ће се правила о додели државне помоћи уподобити или боље рећи постепено приближити европским, циљ – привлачење инвеститора увелико оправдава средство – улагања из државне касе и одрицање државе од дела прихода. Баш онако како су то радиле и друге земље у ситуацији у којој се Србија сада налази. За толико су улагачима и биле привлачније од осталих.

Али, очигледно не задуго. Јер, закон о контроли државне помоћи, један од оних на којима Европска унија и те како инсистира, чије је доношење обавеза по Споразуму о стабилизацији и придруживању и који би требало да добијемо у року од годину дана од почетка примене прелазног трговинског споразума, могао би да почне да се примењује од 1. септембра идуће године. Бар тако је предвиђено нацртом овог закона који је припремљен у Министарству финансија и прошао јавну расправу. Законски предлог би, како је најавио вицепремијер Ђелић, у новембру из владе требало да крене пут Скупштине.

– Како свака државна помоћ прети да наруши конкуренцију, јер се селективно додељује фаворизујући једно или одређен број предузећа и угрожавајући остала на тржишту, контрола се уводи управо да би се таква ситуација избегла. Међутим, то не значи забрану доделе државне помоћи, већ само увођење правила која морају да се поштују како не би дошло до поремећаја конкуренције. Применом закона и подзаконских аката обезбедила би се основна начела државне помоћи – нужност, наменска усмереност, ефикасност , транспарентност и повраћај незаконито додељене или помоћи која се користи супротно законским одредбама, објашњава Милица Петровић, начелник одељења за државну помоћ у Управи за трезор Министарства финансија.

Предложеним законом државна помоћ се дефинише као стварни или потенцијални јавни расход или доводи до умањења прихода у републичким, покрајинским и општинским касама: најдиректнијим издвајањима (субвенције, кредити, зајмови под повољнијим условима од оних које имају конкуренти на тржишту), затим пореским олакшицама и ослобађањима, смањењем доприноса за обавезно социјално и здравствено осигурање, продајом државног земљишта испод тржишне цене или куповином добара и услуга државним новцем по ценама вишим од тржишних... све до давања државних гаранција које у једном тренутку могу бити активиране и тако постати расход државе. У државну помоћ се убраја и тзв. ризични капитал који нова предузећа, најчешће мала не би могла да обезбеде под тржишним условима.

Међутим, Милица Петровић указује да треба разликовати помоћ физичким лицима, која по правилима ЕУ не представља државну помоћ, од помоћи фирмама које тим средствима могу да наруше конкуренцију. У складу са међународним прописима и праксом прихватљива је државна помоћ социјалног карактера која се додељује потрошачима, али под условом да нема дискриминације у односу на порекло робе: да се, рецимо, за набавку потрепштина за јавне кухиње распише тендер, како се посао не би поверавао добављачу по нечијем слободном избору. Према предложеним решењима помоћ се може доделити и одређеном предузећу ради отклањања последица природних непогода или у другим ванредним ситуацијама, али само да би се оно вратило у стање пре непогоде, а никако за, рецимо, куповину нових машина или опреме, изградњу нових хала... Такође, како то налажу правила ЕУ, контролом по овом закону није обухваћена државна помоћ примарној пољопривреди и рибарству.

На бојазан заговорника државног интервенционизма који сматрају да је подршка државе привреди још потребна како би предузећа стала на ноге и укључила се у европску тржишну утакмицу, Милица Петровић подсећа да ће се Србија, према Споразуму о стабилизацији и придруживању, још пет година од потписивања овог документа третирати као „А” регион. Да ће у складу са правилима ЕУ у овој области, као земља чији је бруто домаћи производ мањи од 75 одсто просечног у ЕУ, са развојним проблемима, са високом стопом незапослености и врло ниским животним стандардом, и у том периоду имати могућност да примењује максимално дозвољени ниво државне помоћи, посебно за регионални развој. И то, пре свега, ради подстицања инвестиција за отварање нових радних места, запошљавање и обуку, истраживање и развој, иновације, заштиту животне средине...

Како ће се у пракси контролисати да ли је помоћ коју додељује држава по домаћим и европским правилима у дозвољеним границама?

Сви даваоци, било да је реч о републичким , покрајинским, локалним органима, фондовима или агенцијама, који користе јавна средстава биће дужни да помоћ пријаве Комисији за контролу државне помоћи и то пре него што је доделе, тачније исплате. Уз пријаву ће морати да доставе и правни основ за доделу помоћи. Комисија која ће се образовати на предлог министарстава финансија, економије и регионалног развоја, инфраструктуре и заштите животне средине и Комисије за заштиту конкуренције одлучиваће о усклађености додељене помоћи са законским решењима. Уколико додељена помоћ није у складу са законом, односно уколико комисија процени да та помоћ нарушава или прети да наруши конкуренцију, давалац помоћи ће добити рок за отклањање неправилности. Комисија ће моћи да делује и накнадно, ако дође до сазнања да неко није пријавио помоћ или да је помоћ додељења или се користи незаконито: тражиће отклањање неправилности, моћи ће да привремено обустави исплату и у крајњем случају да затражи да се помоћ врати и то увећана за затезну камату, објашњава Петровић, али и додаје да таква Комисија неће бити свемогућа:

– Комисија само одлучује да ли је помоћ додељена у складу са законом, али она није ни инспекцијски ни истражни орган. Стога је од великог значаја сарадња са државном институцијом надлежном за послове ревизије и буџетским инспекцијама. Такође, биће неопходно и усклађивање затечених прописа по којима се државна помоћ додељује са законом о контроли државне помоћи. Споразум о стабилизацији обавезује да до почетка примене овог закона сачинимо инвентар постојећих прописа о државној помоћи и да их у наредне четири године ускладимо.

На питање о очекиваним ефектима примене предложених законских решења Милица Петровић, уз значај рационалнијег и транспарентнијег коришћења државних средстава (законом ће се прописати обавеза извештавања о додељеној државној помоћи), посебно истиче чињеницу да закон не укида ову врсту државне интервенције већ подстиче здраву државну помоћ. Ону која не нарушава или боље рећи најмање нарушава конкуренцију, подстиче улагања, оснивање малих и средњих предузећа и отварање нових радних места.

Весна Јеличић

----------------------------------------------------------

 Правила конкуренције и за јавна предузећа

Додела државне помоћи јавним и предузећима у реструктурисању под посебним је мониторингом Европске комисије и правила су веома строга. Програм реструктурисања мора имати јасне циљеве и прецизне рокове, а може му претходити операциона помоћ за санацију, односно спасавање фирме, која може да се користи само једном и мора да се врати.

 У ЕУ и јавна предузећа која обављају услуге од општег интереса потпадају под правила конкуренције. Али уколико су испуњени одређени критеријуми, као што су јасно дефинисане услуге, доступне свим грађанима под једнаким условима, да им је цена позната и да средствима које држава додељује не остварују више од разумне добити, та интервенција државе не третира се као њена помоћ. Све што излази из ових оквира сматраће се као државна помоћ, што подразумева обавезу пријављивања комисији пре доделе, каже Милица Петровић.