ИНТЕРВЈУ
Ерато Козаку Маркулис,
министар спољних послова Републике Кипар

Од нашег специјалног извештача
Никозија, октобра – У прву званичну посету једној земљи на државном нивоу откако је постављена на место министра иностраних послова Кипра (16. јула) Ерато Козаку Маркулис крајем месеца долази у Београд. Ова бивша амбасадорка у САД, Бразилу, Либану и Јордану недавно је упозорила да Турска за северни део Кипра припрема "косовски сценарио" и да то Никозија неће дозволити. У том светлу јасно је ставила до знања да ће "Кипар у Европској унији бити против признавања независности" и да "овим ветом сигурно неће бити сама".

"Решење за подељени Кипар може се само наћи у Савету безбедности Уједињених нација. Исти став имамо и када је у питању Србија. Снажно подржавамо Београд да се проблем Косова реши управо тамо, у Савету безбедности. Суверенитет Србије не сме бити угрожен, јер, у супротном, тиме би био направљен преседан који би подрио целокупну правну основу на којој почивају сви суверенитети земаља оснивача УН и на којој та организација функционише од свог оснивања", каже Ерато Козаку Маркулис већ на почетку интервјуа који је дала "Политици" у својој канцеларији у Никозији.

Ситуацију у вези са Косовом и Метохијом, дакле, пратите с приличном дозом забринутости?

Наравно. Ако се за Косово не нађе обострано прихватљиво решење и буде проглашена једнострана независност, која ће бити призната од неких земаља а да при том немамо резолуцију Савета безбедности УН, тада ће се, као што сам рекла, створити опасан преседан са веома озбиљним последицама за све земље и не само за оне којима се прети сецесионизмом. Зато је наш став више него кристално јасан да се решење за јужну српску покрајину мора наћи између две стране и оно мора бити потврђено од Савета безбедности УН. Кипар неће прихватити ништа мање од овог.

Како би Кипар реаговао да му се постави ултиматум као што је то албанска страна учинила српској да ће 10. децембра прогласити независност уколико се до тада не нађе решење за Космет?

Кипар је против сваког ултиматума исто колико је и против наметнутог решења. Дубоко верујемо да сваки међународни проблем, било да је реч о Косову, Кипру или некој трећој земљи, треба да се решава кроз преговоре, дакле кроз договор, а не арбитражу. Такође не прихватамо "кратке рокове" постављене у виду ултиматума. А кад смо већ код тога, и ми смо добили ултиматум од турске стране. Поручили су нам да решење за кипарски проблем мора да се нађе до краја 2008. године. После тог рока који су они, као што видите, ултимативно поставили, не знамо шта ће учинити. Али, свесни смо да ће све урадити да до договора не дође.

Проблем Србије многи упоређују са Кипаром. Да ли је то упоредиво?

Да и не. Објаснићу шта под тим мислим. Као прво, Кипар је доживео турску инвазију и окупацију (заузели су 37 одсто наше територије на северу острва). Затим, насилно су протерани наши грађани са тог подручја (грчка енклава тамо, практично умире, јер се свела на укупно 417 лица углавном старијих од 70 година) који су, заправо, постали избеглице у сопственој земљи. И ту има сличности са косовским Србима. Међутим, ми имамо проблем са организованом кампањом окупационих трупа (око 43.000 турских војника) који од поделе острва 1974. године, супротно Женевској конвенцији, континуирано доводе илегалне досељенике чији број се данас попео на 160.000, што је с тачке гледишта међународног права чист криминал. Најзад, једнострано су прогласили (1983. године) такозвану Турску републику северни Кипар, што је два пута осуђено резолуцијама Савета безбедности УН и позивом чланицама да не признају илегални режим и да му не помажу ни на који начин. Немају, дакле, признања ни од једна државе осим Турске. Окупирани део Кипра као и Косово делови су суверених територија Републике Кипар и Србије и до споразума обе стране мора се доћи управо уз пуно поштовање суверенитета и територијалног интегритета обе државе.

Примљени сте у Европску унију, а да претходно није решен кипарски проблем стар више од 30 година. Нисте ли се прибојавали неких уцена да ће чланство бити угрожено кад је, само који дан пре уласка, на референдуму у априлу 2004. одбијен план Кофија Анана о уједињењу острва?

Одлука да Кипар буде примљен (у пакету са осталих девет држава) маја 2004. године донета је децембра 1999. Напори да се земља уједини, нажалост, нису успели, првенствено због непопустљивог става којег се држала турска страна, а план о уједињењу, који је предложио тадашњи генерални секретар УН Кофи Анан, кипарски Грци сматрали су неуравнотеженим па га нису подржали. Зато, када је дошло време да се прикључимо ЕУ није могла да се предомисли и погази своју одлуку.

Шта Вам је сметало у Анановом плану, на којем је годинама радио читав тим међународних стручњака и који је имао пет верзија могућег поновног уједињења кипарских Грка и Турака?

Као прво, тај план није био резултат договора између две стране већ арбитраже Кофија Анана. У последњи час понуђена нам је измењена верзија, као коначан текст, у којем су били увршћени сви захтеви турске стране, а тицали су се безбедности, гаранција, стриктних мера за обе зоне, као и питање досељеника без вођења рачуна шта о томе мислимо ми. Практично, Ананов план уједињења нудио је, заправо, даљу подељеност по етничкој основи, вечно присуство једног броја окупационих трупа, легализацију досељеника, рестриктивну политику према избеглицама, непоштен однос према власништву кипарских Грка и начину компензације њихове запоседнуте имовине на северу земље и, најзад, није постојао никакав механизам који би гарантовао да ће договорено морати и да се поштује. То су све разлози које је председник Тасос Пападопулос, у обраћању нацији, ноћ уочи референдума, био дужан да предочи јавности и због чега је сутрадан 76 одсто Грка на гласању рекло "не".

Британске базе

Због неколико непријатних инцидената у скорој прошлости видно су захладнели односи између Ваше земље и Велике Британије. Лондон вам од 1965. године дугује новац за две своје базе, о чему је расправљао и Ваш парламент.